Gospođa Ljubica

ljubica

izvor: acclaimimages.com

Gospođu Ljubicu sam upoznala onog dana kad mi se digao parket u celom stanu. Čim sam otključala vrata, znala sam da od useljenja nema ništa, a nisam se još ni povratila od šoka kada mi je neko zazvonio. Starija žena, ofarbana u vatreno crveno, imala je na umu dve stvari, tačnije da mi traži da joj pozajmim hilti bušilicu i da mi se predstavi kao onkološki pacijent.

U šoku od nastupa zbog iskrenosti i dijagnoze zaboravila sam i na parket i na hilti, koji ionako nisam ni imala. Uvela sam je u kuću i posle preskakanja preko drvenih brdašaca stavila je da sedne i pitala je da li je dobro. Tako je počelo naše druženje.

Gospođa Ljubica je tog dana, oblivena suzama, ispričala svoju storiju. Nisam mogla baš najbolje sve da pohvatam i divila sam joj se kako divno i zdravo izgleda. Nisam baš najbolje razumela ni zašto mi je iznela i podatak da ima deset godina mlađeg dečka sa kojim neće seks jer je poštena, ali mi je delovalo da joj je to zanimacija u penzionerskim danima, a i time što želi da vodi normalan život pored svega što joj se dogodilo.

Od tog dana gospođa Ljubica mi je lupala na vrata svaki put kad bih dolazila da vidim kako napreduju radovi. Radnici su bežali od nje, govoreći da je strašno naporna. Izgrdila sam ih, pa pobogu, žena samo traži da odrade svoj deo posla.

Kad smo se uselili, gospođu Ljubicu je to strašno obradovalo. U zgradi je još bilo malo stanara, a ona je na spratu imala samo jednu komšinicu sa kojom je svako jutro u cik zore pila kafu i za koju se, gle čudnog spleta okolnosti, ispostavilo da su nekada zajedno radile u jednoj propaloj firmi.

Stalno je dolazila kad sam bila sama da zapali pokoju cigaretu i ispriča mi ko u zgradi ima najprljaviji stan, koja je devojka od novopridošlih stanarki najveća kurva i kom radniku pokušava da rasturi brak, ko ima potencijal da završi u ludnici, ko se drogira, a ko bije ženu. Videvši po mom izrazu lica da već počinje da me smara, tada bi je obavezno oblivale suze i obuzimala jaka osećanja prema meni. Naime, u takvim momentima poveravala mi se da na svetu najviše voli Novaka Đokovića i mene i oseća kao da smo njena deca. I ostajala pri tom čvrstom stavu iako je njena rođena ćerka bila pomalo ljubomorna i na mene i na Noleta.

Kada je jednog dana počela da mi priča poučne priče o vantelesnoj oplodnji, ne bi li se dotakla teme o mom potomstvu i da mi savetuje koje sredstvo za čišćenje najbolje skida masnoću sa šporeta, ne bi li se nagovestilo moje održavanje kuhinje, odlučila sam da je vreme da se malo distanciram od gospođe Ljubice. To je strašno pogodilo, pa me je jednog dana zaskočila na ulaznim vratima i kroz plač upitala da li je više ne volim jer sam od nekog možda čula da su je u prethodnom naselju zvali “luda sa petog sprata”, a ona ne zna zašto, jer za sebe može da tvrdi da je najplemenitija osoba koju je ikada upoznala. Sem toga, u poslednje vreme je van sebe jer je čeka kontrola na onkologiji.

Ušla sam u kuću u rikverc i odlučila da stvarno malo olabavim jer me mnogo opterećuje. Uostalom, mislila sam, eto joj njena bivša koleginica, pa nek se druže, ionako su po godinama bliske.

Kada su je svi stanari izignorisali jer je svakoga volela kao sopstveno dete zajedno sa Đokovićem, a posle opanjakavala njihovu čistoću i kurvarluk, postala je strašno ojađena. Više joj nije prolazila ni dijagnoza koju je zalivala suzama.

Pošto joj je dosadilo da gleda ko šta radi skrivajući se iza mreže za komarce na svom prozoru, bes je usmerila na komšije koje su živele u kući pored naše zgrade i držale svog psa u izuzetno lošem stanju. Pas je bio star, veoma bolestan i konstantno vezan na kratkom lancu, zbog čega je besomučno lajao, dan i noć.

Gospođa Ljubica tada je dobila veliku misiju: da dodatno maltretira vezanu životinju i kritikuje gazde. Psa je sa svoje terase polivala loncima vode, ponekad čak slučajno i neke stanare, a kad baš popizdi, gađala ga je kamenjem. Sve to začinjavala je maštovitim kletvama i psovkama, koje su se najčešće odnosile na gazde, želeći im smrt na razne morbidne načine i usput kritikujući nečistoću njihove bašte i kuće. Pas je, siromah, najčešće bežao u kućicu, a ona je, kad bi joj bilo mnogo dosadno, umela čak da ga gađa i dok unutra spava. Tako bi ga probudila i prekinula prijatnu tišinu u kojoj smo svi uživali, odmarajući se i od njega i od nje.

Kulminacija se dogodila jednog dana kada je sa svog balkona kao raspomamljna napala staru ženu koja je takođe živela u toj kući. Ova je uzalud pokušavala da je smiri i obećavala joj da će pas tih dana biti odveden, nije vredelo. Prolazeći pored njihove kapije, naletela sam na staricu i preda mnom joj je pozlilo. Uplašena, pomogla sam joj da ustane i dala joj malo vode. Sve to je gledala gospođa Ljubica sa svoje osmatračnice i shvatila: pomažući zlikovcima, postala sam njen neprijatelj.

Sjurila se i dočekala me ispred ulaznih vrata ridajući da sam je izdala, prodala i razočarala onog trenutka kada sam odlučila da prokletnicima pružim ruku, a nju, onkološkog pacijenta, pustim niz vodu. Tiradu da to od mene nikako nije očekivala, prekinula sam sama. Pale su mi roletne i raskinula sam to prijateljstvo. Ne ponosim se baš mnogo time, ali otada više nikada nismo bile drugarice, čak više nismo ni komunicirale.

Pas je brzo posle toga odveden u azil, a gospođa Ljubica je, shvativši da niko nije hteo da joj pomogne u napadu na neprijatelje, rešila da se osveti komšiluku. Sa svojom bivšom koleginicom osmislila je lukav plan da prijavi sve stanare koji nisu započeli postupak legalizacije svojih stanova. Time je zapravo naudila samo malom broju njih, ali kada se saznalo da ona stoji iza toga, bila je u velikom problemu. Svi su želeli da se razjasne. Postala je “luda sa prvog sprata”.

Gospođa Ljubica se posle par meseci u ilegali, upravo iselila iz naše zgrade. To joj je bio najpametniji potez, možda će u nekom drugom okruženju naići na bolje ljude, koje će zavoleti više čak i od Novaka Đokovića.

Što se tiče nas, mi smo sad svi divno. Pomalo pričamo o njoj, ali već je i zaboravljamo. Neki tvrde da je priča o njenoj bolesti laž jer izgleda zdravije od svih nas, a i koristila je da bi manipulisala nama. Oni bogobojažljivi veruju da je ranije bila bolesna, ali da se sada, hvala Bogu, izlečila. Ipak, svi se slažemo u jednom: lepo je što je fizički zdrava, ali vreme je da poseti doktora za dušu. Da bar tuđe ostavi na miru…

Advertisements

5 thoughts on “Gospođa Ljubica

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s