Volim bube, al’ samo u igrici

mali

Pre dva dana počela je invazija buba na mene. Ne znam šta hoće, ni što su došle. Nije ih nikad dosad bilo, čak ni pre par godina kad su bile biblijske poplave. Tada sam samo vrištala na stonoge koje su milele po zidu, al’ bube ništa. Al’ sad su tu i ja ne znam kako sa njima da živim.

Prvu sam ugledala pre dva dana kad sam se tuširala. Prilegla uz tuš kabinu. Videla sam je, al’ sam iskulirala, rekoh, to zbog vrućine ušla kroz slivnik.

Isto veče susrela sam se sa još jednom. Muvala mi se oko nogu dok sam sedela na fejsu. Nju sam ubila, počelo je već pomalo da mi ide na živce.

Kad sam nešto kasnije treću našla u šolji iz koje pijem čaj, dobila sam blaži oblik nervnog sloma. Drala sam se i davila je. Ja sam pobedila.

Narednog jutra moj muž i ja samo ispreturali celu kuću. Ja sam, u napadu traženja krivice u sebi, pomislila da sam negde omanula sa higijenom. Zato sam oprala sve sudove, obrisala sve elemente u kuhinji, do daske oribala kupatilo, pomogla ovom mučeniku da sve prebriše i usisa. U napadu histerije odlučila sam da operem i dva tepiha. I to sve bez klime, da me ne ušine dok radim, a na sveukupno 333 stepena Celzijusa.

Kad sam sve završila, legla sam da ne padnem u nesvest, verujući da to ne može da mi se desi dok ležim. Verovala sam i da sam sada zaštićena, psujući pomalo svoj pedantni komšiluk, koji ne prestaje da svakodnevno briše simsove, ali i da uredno drži kese sa đubretom ispred svojih ulaznih vrata.

Sve je bilo idilično dok nije palo veče. Da l’ je hteo da bude malo romantičan ili šta, muž mi stao na prozor da gleda u noć. Odjednom čujem prigušeni krik. Dođem do njega, kad imam šta da vidim: bube se u jurišu penju uza zid. Ispod svakog prozora ima ih bar po pet!

Opet krene vriska i cika. Pozatvaramo sve prozore i počnemo da se preslišavamo gde smo ih sve držali otvorene jer je jasno odakle nas bombarduju. Ustanovimo da smo uveče sve pootvarali zbog onih 333 stepena i krenemo opet da preturamo celu kuću.

Zahvaljujući bubama našla sam i šnalu koju sam mislila da sam izgubila, dva flomastera i neke sitne pare. Naletela sam i na pauka, ali ovog puta sam mu se osmehnula. Simpatičan mršavko, iako me pre par godina ujeo za gornju usnu pa sam ličila na Jelenu Karleušu. Sad mi je drag, samo kad nije tvrdokrilac. Nisam ga dirala.

Legli smo da spavamo sa zatvorenim prozorima. Da nas ne napadnu. Zamalo se nismo ugušili. Ja mislim da nisam mnogo spavala. Bila sam na straži. A i nisam mogla da zaspim jer mi se od svake senke u posteljini činilo da je još nešto s nama u krevetu.

Tek što sam zaspala pred zoru, probudio me muž. Spremao se za posao ali je našao još primeraka. Opet je sve ispremetao i odlučio da baci potpuno nov i neupotrebljen urolani itison. Pokušala sam da ga sprečim, ali on je bio neumoljiv, smatrao je da je to korak ispred u borbi jer bi tu mogle da se zapate. Pomislila sam sa setom da će neki srećnik, pripadnik romske nacionalne manjine baš da se obraduje od sabajle.

Ostavio me da ugovorim dolazak službe za dezinsekciju, duplirajući sa vrata veličinu buba, našta me glas sa druge strane pitao da li mi u kući imamo insekte ili kornjače. Bubetine, rekla sam, i ustanovili smo da ne znamo koje su u pitanju jer ja u magnovenju nisam umela da objasnim kako izgledaju.

Sad sedim i čekam dezinfekšn mena da me spasi. Sačuvala sam dve mrtve da vidi sa čime se borimo. Nadam se da će biti uspešan. Možda sam omanula kao ljubitelj prirode, ali, ljudi, bube, i to šarene kao bombone, mogu da trpim samo u igrici. Ja sa njima stvarno ne mogu da živim…

Advertisements

4 thoughts on “Volim bube, al’ samo u igrici

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s