10 filmova zbog kojih plačem dok mi ne pozli

Leto je vreme kad su svi uglavnom napolju, na suncu i najbolje pored neke velike vode. Ali kad naiđe nekoliko jesenjih dana, svi zapadnu u blagu veštačku novembarsku melanholiju i počnu da se ponašaju kao da je stvarno vreme da se zavučemo pod ćebence i odgledamo neki dobar film, neki ljubavni, da se dobro isplačemo i potrošimo cirka desetak kesica papirnih maramica.

Ovo je moj izbor i to po redosledu kojim ronim suze, znači otpozadi. I nije igra, samo delim sa vama svoje najdraže filmove. Ali, možete i svoje da pišete, ne branim!

 

izvor: untappedicties.com

10. Dobili ste poštu

Iako Toma Henksa nikako ne mogu da zamislim u ulozi nekog frajera jer mi uvek ispred očiju izvire Forest Gamp, nekako sam ga svarila u ovoj ulozi, ali možda i zbog izbora njega kao glavnog glumca pomalo plačem. O Meg Rajan neću da govorim, da sam muško, tražila bih jednu takvu da se njom ženim. Naravno, iz perioda dok se nije unakazila botoksom, pa sad više liči na Džokera iz “Betmena”.

Elem, čovek prosto mora da navija da im se veze raspadnu i njih dvoje spanđaju. Posebno kad ona leži sva slinava, a on joj dođe sa buketom belih rada. A na kraju, kad Kejt otkrije ko je zapravo Džo Foks, ja zajedno sa njom uveliko plačem od sreće dok me “Negde tu iza duge” gađa pravo u srce.

izvor: laughingsquid.com

9. Čovek bez lica

E, Mel Gibson je već nešto sasvim drugo! Kad pogleda onim plavim očima, verujem da nema žene koja sa njim ne bi pošla u zalazak sunca. Pa čak i u ovom filmu, gde glumi čoveka kome je pola lica unakaženo u saobraćajnoj nesreći, meni je neodoljiv.

Ono što posebno gađa moje meko srce jeste nepravda koju mu nanose meštani jednog zatucanog gradića. Budući nepravedno obeležen kao pedofil, trpi svašta iako se povlači od ljudi, a jedan mali ga proganja pa ne znaš da li da navijaš da padne s bicikla i ostavi ga na miru ili da mu priđe da ga svi malo bolje upoznamo.

Scena povezanosti sa dečakom, koji u njemu vidi oca koga nema i zahvaljujući kome postaje čovek čini da ronzam i u isto vreme se svađam sa televizorom zbog nepravde koja mu je naneta.

izvor: fandango.com

8. Titanik

Ovaj film je namerno na 8. mestu. Prvo zato što mi je scenu da se malerozni Džek davi ispričala drugarica u kafiću Filološkog fakulteta kad smo bežale sa nekih predavanja, iako nas niko nije ni jurio. Ona je bila euforična da ispriča, a ja sam zauvek ostala osakaćena za trenutak gušenja u suzama kada debela Kejt ne može da se malo pomeri na onim vratima pa da se popne i njen čkode. I plačem, nije da ne plačem kad ga gurne u onu ladnu vodu i onda skarliče kroz pištaljku da je nađu, al’ još više kad onaj njen prokleto zgodni verenik sve preživi, a dobar čovek najebe, kao i uvek.

izvor: stausmangoline.com

7. Profesionalac

Za ovaj film sam od jedne ekstremno površne osobe čula izjavu da je pedofilski. To me je šokiralo. Možda zato što za Žana Renoa ne dam reč da se pisne, a možda i zato što sam slaba na Matildu, koja se tako dirljivo vezuje za profesionalnog ubicu. A to da on, iako deluje pomalo debilno, ima neočekivano veliko srce, neću da komentarišem.

Ne pitajte koliko plačem kad sve ode u božju mater, a Matilda sa biljkom u saksiji ode u novi život.

izvor: thefilmmakersworkshop.com

6. Duh

Nikad nisam videla da neko lepše plače nego Demi Mur. Kad je gledaš, prosto ti dođe da je zamoliš da to stalno radi. Opet, na Patrika Svejzija sam slaba još od “Prljavog plesa”, pa kad ga roknu u pljački, odmah mi sve presedne već na početku filma.

I strašno me nervira što ova ne veruje vidovnjakinji, al’ ko će normalan verovati nekoj tamo Vidovitoj Zorki, al’ kad shvati, pa kad se on definitivno oprašta od nje u obliku duha, ne znam kako preteknem.

izvor: perioddramas.com

5. Devojka sa bisernom minđušom

Skarlet Johanson sam prvi put gledala u ovom filmu i nikada nisam videla da neka glumica može toliko da ćuti i izrazima lica te hipnotiše. U Kolina Firta, pardon slikara Johanesa Vermera sam se zatreskala odmah i toliko navijala za tu švaleraciju u ime umetnosti da sam htela da se ugušim kad joj je stavio onu minđušu na njeno od infekcije natečeno uvo i usput samo okrznuo rukom. Pa da li neko na to može da ostane ‘ladan?!

 

izvor: ringling.org

4. Šampion

Zbog ovog filma ne onesvešćujem se samo ja od plača. Naučno je dokazano da je poslednja scena ovog filma jedna od najtužnijih u svetskoj kinematografiji. Da, da, čitala sam. Ono dete, lepo kao anđeo je nešto najlepše što sam u životu videla, a glumi kao matoro tokom celog filma.

Al’ kad mu na kraju otac na oči umre, a on ga moli da se probudi, pa plačem još dugo posle završetka. Baš dugo.

 

izvor: pyxurz.blogspot.com

3. Mostovi okruga Medison

Za ovaj film plačem još od pola. Kad vidim one mostove koje nikad u životu neću posetiti, ali i kad vidim koliko se ona Frančeska muči i raspinje kao Isus Hrist. I jeste Robert mator za moj ukus, al’ dobar su par. I sve se kroz suze nadam da će ona da prelomi, al’ džaba.

Pa kad se muž vrati i nju poluludu niko i ne konstatuje, dođe ona scena na semaforu kad joj je biti il’ ne biti. E ja tad ridam i vičem: “Glupačo, izađi iz jebenog kombića! Pa ti njega voliš, tu samo truneš!” Al’ ona me ne čuje i gleda u onu kvaku od vrata i pali se zeleno i ode Robert u tri lepe, a ona onda kao pada na sedište… Muž, bre, ni ne vidi da je ona na patosu, a ja bih da je gađam čime stignem. Pa što ne ode…?! O, Bože, koliko tu suza prolije čovek!

 

izvor: nostalgicno.com

2. Ptice umiru pevajući

Ovde pravim jedan presedan jer je u pitanju serija a ne film, al’ moram jer mi je baš haos kad je gledam. Da bih dočarala zašto sam je stavila na visoko drugo mesto, reći ću samo da sam (inteligentno) iznajmila iz video (ili cd?) kluba diskove sa svim epizodama kada sam pre nekoliko godina morala nedelju dana da ležim i mirujem. Ovo je bio stvarno izbor za pacijenta, i to više mentalnog.

Ne znam da l’ sam više plakala što Megi muž ne razume, što je zabranjeno zaljubiti se u popa, kad joj se udavio sin ili kad je velečasni Ralf odapeo dok mu je ona držala glavu u krilu na onoj stolici na ljuljanje. Ne znam kako me nisu odneli jer sam ležala, ali u isto vreme svoj organizam dovela u stanje trčanja maratona koliko sam neutešno jecala svaki dan pomalo. Zato je savet rekonvalescentima da se ne stresiraju uz ljubavne drame.

izvor: B92.net

1. Bliski susret treće vrste

Možda će vas iznenaditi mesto broj 1. I mene je što me naučnofantastični film navodi da neutešno plačem kad god ga odgledam. Ne znam zašto. Mnogo su mi slatki vanzemlajci kad dođu na pistu pod Đavoljom kulom. I dobri su i mirojubivi i vole muziku. I sve je tu OK. Al’ kad treba da odu, e tu hoću da riknem. Valjda se unesem u film, pa bih i ja da odem sa njima, da me povedu u božju mater odavde i da zaboravim da sam ovde ikada bila. Al’ nema, kad onaj veliki brod što liči na luna park zapali, shvatim da mi nema druge, ima ovde da ga tupim ko konj na dolapu. Pa ko na to ne bi ridao, majke ti…?

izvor: notey.com