Hajka

Howling wolvesOvih dana se na društvenim mrežama odvija pravi mali pakao. Oni koji nisu otišli na letovanje mrze iz sve snage one koji jesu jer su prinuđeni da se kod kuće kupaju u lavoru sopstvenog znoja. I da gledaju njihove slike. Koje ovi kače nemilice. I ovima skaču po ganglijama.

Mrze ih i oni koji su se vratili s letovanja jer im je njihovo brzo prošlo. I oni koji tek treba da idu jer njihovo nikako da dođe. Mrze ih i svekrve i tašte jer im snajke i zetovi ne kače dovoljno slika pa ne mogu da se nagledaju koliko hoće sopstvene unučadi kako se ispišavaju u plićaku.

Druga tema koja izaziva histeriju su pare. Oni koji ih imaju preziru one što nemaju, a mrze one koji imaju više jer im se uvek čini da nemaju dovoljno. Oni koji nemaju mrze sve jer su, prirodno, u velikom problemu.

Oni koji imaju posao kukaju na težak rad i frljaju se sa pretnjama da će dati otkaz. Daće ga kad i ja odem da živim na Madagaskaru. Oni koji posao nemaju mrze one koji ga imaju i potajno se nadaju da će im se desiti nešto zbog čega će sa istog izleteti. Pa da malo i oni vide kako je gledati iz blata iz žablje perspektive.

Agresija tako postepeno uzima maha svuda. Pa i u mom okruženju. Pre nekog vremena imala sam problem sa drugaricom koju je sopstvena frustracija pojela, pa je smislila da svoju žuč prosipa po mom profilu Fejsbuka. I po tuđim, naravno, ali mene, gle ironije, najviše zanima moje dupe. Prvo sam je tpela, pravdala je teškim životnim okolnostima, hormonskim disbalansima, F dijagnozama, ali onda mi je puko film. Nakon toga je ugasila profil. Nemojte da me pitate što, nisam ponosna kad izgubim kontrolu, a dešava se. Posebno kad dugo trpim. Ali, kad ljudi preklinju da budeš prema njima grozan, posle nema plakanja.

I nije ona jedina. Ima ih još par koje su mi se nakačile na vrat. Nemam pojma što. Kod mene je, što bi rekli, sve lepo i ružičasto. Ima onih kojima to strahovito ide na živce. I hoće da me raskrinkaju, veruju da sam folirant širokog osmeha. Još uvek trpim. Ali već osećam da kao konj kopitom pravim rupu pred pun trk. Opet traže đavola, a posle će da plaču. Ili da budu srećne što su me izbacile iz mog “ne diram te, ne diraj me” sveta.

I nije da me nešto opterećuje, ceo život imam iste situacije, navikla sam. Al’ nešto se, bogati, množe u poslednje vreme, prave hajku na mene, roje mi se oko glave kao dosadne mušice. Pa hoće da me menjaju, crtaju mi bore, skraćuju kosu, kritikuju da se ne oblačim u skladu sa godinama, mere koliko još ima do curenja baterije na mom biološkom časovniku.

Debeli me teraju da se ugojim, zavisnici od kiča mi drže predavanja o stilu, vegani o kuvanju, kurve o poštenju, sektaši o pravoslavlju, neuspešni o životnim mudrostima, ludaci o zdravom razumu, nepismeni o pravopisu. Pošto poto hoće da me gurnu u neki kalup. Ta ne mogu ostati neopredeljena jer to što neću ni u jedan red je tako ljigavo i folirantski. Nameću mi svoje misli, kritikuju moje, iako ih hvatam da me ni ne slušaju šta pričam. I svi su pametni jer su završili škole života i studirali nevolje. I sve znaju. Pa i da sastave reprezentaciju u fudbalu. A ja duplo golo, pa će oni da me nauče.

Ima i onih koji me prezrivo ignorišu. Sa njima je lakše. Sa onima koji se prepoznaju u mojim tekstovima, iako uopšte ne pišem o njima. Kad se ja nađem u nečijoj priči koja kritikuje svet oko nas, zapitam se gde sam zastranila. I gledam da se vratim na pravi put. Jer danas je lako skliznuti u živo blato koje nas okružuje, pa ti povuče nogavicu, pa nogicu, pa rukicu i ode ti, bato, u nepovrat ako se ne opasuljiš. Ali ne vole svi da priznaju svoje greške. Lakše je mrzeti i pljuvati onoga ko na njih ukazuje. Ali ipak sam na konju. Čitaju, znači. I to je nešto. Bar nešto da pročitaju u životu.

Ne, nije mi namera da od sebe pravim žrtvu. Kakva je to žrtva koja ume dobro da pusti jezičinu, zar ne? Svi oni više govore o sebi. Dobro, malo i o meni jer sam ih inteligentno pustila da uđu u moj svet. I čine mi uslugu jer mi u životu raščišćavaju prostor za neke bolje ljude.

I nema razloga ni da me se pribojavaju. Koliko god da lajem, bilo pisano, bilo usmeno, mnogo me jebe autocenzura. Tako je, ona ista koja uopšte ne zabranjuje da psujem kao kočijaš. I baš mi je super.

I neću da se menjam. Kome se sviđa, uhvatićemo se u isto kolo pa do zore. Kome ne, neka produži dalje, uvek ima hejtera onoliko, koji jedva čekaju da u svoj mali ojađeni svet dočekaju novog pacijenta.

Jedino me brine što me uglavnom ne vole žene. Baš mi suza krene kad ih kroz tamna stakla vidim kako me mere ispod oka. I uvek se nešto pomalo iznerviraju. Ali sa muškarcima nemam problema. Oni me nekako baš obožavaju. Pa eto, bar neko da i mene voli…

Advertisements

10 thoughts on “Hajka

  1. Znaš, moja baka, moja mudra Zaratustra, je umela da kaže za sve te pametne, koji bi joj se pojavili u životu: Odrah dupe na rezance! Nekad, nisam razumela šta je pod tim mislila 😉 Tekst oslikava naše ružne običaje, bavljenja tuđim životima, jer je to lakše i sve ” znaš” 🙂

    Liked by 1 person

  2. Da se osvrnem samo na neke – one od kojih možda nisi ni bolja, ni lepša, ni pametnija, ni uspešnija, ni… ali si nešto što oni nisu ili misle da nisu i da su za to baš uskraćeni i to im je dovoljno da se natovržu baš na tebe.
    Ne beri si brigu. Bilo ih je i biće ih.
    I naravno da im nešto fali. Samo ne to što oni misle 😉

    Liked by 1 person

  3. Super si napisala.
    Za mene olakšanje, nigde se nisam prepoznala. Nisam baš nu primetila da je nešto gore nego ranije. Tako malo ljudi je sada oko mene, razbežali se na vreme, to sam prebolela i idem dalje.
    Srećno i tebi.

    Liked by 1 person

  4. Mene takve stvari prate cijeli život, sve mi čudno kad se desi da se netko slaže samnom. 🙂 Navikneš biti bijela vrana. I onda te dodatno kinje i baš zbog toga što ne mariš – no koga briga. Ono sam što jesam, pa kome milo, kome ne.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s