Ovčica i njen danak neiskustvu

ovcica thecomedynetwork.ca

Izvor fotografije: thecomedynetwork.ca

U jednoj ovčarskoj zemlji, u jednom velikom gradu, živi ovčica koja mnogo voli da miriše cveće sa livada i uživa u suncu i oblacima koji plove preko modrog neba. Skakuće ona tako po livadama svog velikog grada i mašta o svetu u kome su sve ovce dobre i žele dobro i drugima.
Još dok je išla u školu, otkrili su njen talenat za pisanje. U početku stidljivo, a kasnije sve hrabrije, počela je da piše. I drugim ovcama je to počelo da se dopada. Hvalili su je, a ona je bila veoma srećna.
Onda se ovčica setila kako bi mogla da opiše i druge livade koje je videla ili želela da vidi, da opiše koliko je sočna trava onih planinskih, a kako mirisna ona pored velikih reka. I što je više pisala, sve je više uživala. A sve to se dopalo nekim velikim ovcama, koje su rado drugima pokazivale njena pisanija i svi su bili oduševljeni. A ovčici je bilo veoma drago što je svi hvale.
A onda je jednog dana odlučila da opiše livade, obale i šume jednog kraja koji joj je bio posebno drag, koji je bio toliko lep da joj se baš uvukao u srce. I ona se bacila na posao da i drugima omili te lepote koje je i sama zavolela. Proučavala je sve što su druge ovce saznale o tom kraju i upotpunjavala svoja znanja i sve više se zaljubljivala u ono što joj se pre samo dopadalo, toliko joj je sve bilo zanimljivo.
Ali, ovčica je znala da u svojim pisanijima mora da poštuje neka pravila. Postojale su tu velike ovce i ovnovi koji su svašta znali i sve te livade umeli da zabeleže svojim malim kamerama, pa su se neke čak i pentrale na visoke vrhove i što su se više pele, njihove slike su bile lepše. Ovčica je znala da kad god pozajmi neku od tih slika, mora da ih spomene, da bi se cenio njihov trud i kreativnost. I ona je to uredno radila.
Kada su velike ovce pokazale njeno pisanije svima, jedno od najlepših koje je sročila, sećajući se svojih lutanja po livadama tog divnog kraja, svi su joj klicali. I njoj je bilo veoma drago, ponela se u svom zanosu i mislila kako je uspela da i druge zainteresuje da odu i vide ih.
A onda joj se jednog dana obratila jedna ovca koja je veoma slatkorečivo hvalila njeno pisanije i ljubazno je zapitala da li bi mogla da ga pozajmi i pokaže ovcama u kraju o kome je pisanije i bilo. Ovčica se oduševila što ovca sa livada koje je ona volela želi da kaže da je na pravi način osetila lepote njenog zavičaja, iako ona nije bila odatle. I naivno, neiskusno i otvoreno, baš kakva je po prirodi i bila, iskreno joj je sve ispričala, i kako i sama voli livade tog kraja i od koga je naučila ono što je želela, a nije dotad znala, i čije slike je pozajmila da bi ostalom stadu pokazala sve lepote koje ne mogu da toliko prirastu srcu dok se i ne vide. I slatkorečiva ovca je rekla da se veoma raduje njihovoj saradnji.
I dok je ovčica bezazleno i puna ponosa skakutala po livadama, slatkorečiva ovca je odlučila da napravi veliku spletku. Sjurila se i obavestila velikog ovna koji se najviše pentrao i imao najlepše slike da ih mu je neko ukrao i prepisao njegova pisanija i objavio kao svoja. Veliki ovan, verujući, logično, ovci iz svog stada više nego nekim drugima, veoma se razgnevio. I obuzet tim svojim gnevom, nije pomislio da pročita pisanije koje je ovčica tako lepo napisala o njegovom zavičaju i time vidi ko je ona, da tu nema delova njegovih pisanija, kao i da je potpisan kao izvor najlepših slika. Ništa od toga. Samo se mnogo naljutio i poželeo da se mnogo svađa i štiti svoja autorska prava.
I dok je ovčica nehajno skakutala po livadama, nemajući pojma da je otpočelo nešto nalik na Trojanski rat, koji je, gle simbolike, i sama nehotice izazvala, veliki ovan fotograf i veliki ovan čuvar pisanija su se žestoko sukobili na velikom brvnu. Pale su izuzetno teške reči, pljuvačina i pretnje. I ovčica je pljunuta nekoliko puta, doduše nepravedno, a posebno nepošteno jer nije ni imala priliku da kaže nešto u svoju odbranu. A da je znala, mogla je da razreši celu zbrku. Dovoljno je bilo da veliki ovan fotograf samo stiša strasti i strpljivo pregleda pisanije ovčice. Kad je došlo do pretnji velikim ovčjim sudom, vrag je odneo šalu. Veliki ovan čuvar pisanija se povukao. Potpuno.
Kasno te večeri, umorna posle skakutanja po livadama, ovčica je saznala kakav je rusvaj napravila. Veliki ovan čuvar pisanija je posavetovao da se izvini velikom ovnu fotografu. Ona se na početku smejala i bilo joj je sve to zabavno, ali kada je videla koliko je svega i svačega izrečeno, shvatila je da sve može da pređe granice normale i bez obzira na to ko je pretio praznim puškama i zazivao pse ovčare, odlučila da napiše pisamce velikom ovnu fotografu.
Kulturno, odmereno i s poštovanjem prema njegovom radu, kakvo je inače i bila čeljade, ovčica se obratila velikom ovnu fotografu. Smireno, bez uvreda i histerije objasnila je situaciju. I veliki ovan fotograf joj je odgovorio, još pomalo uvređeno, ali i kulturno, tonom koji je sama svojim pisamcetom diktirala, sve više uviđajući da on nikada nije ni video njeno pisanije i postepeno shvatajući da iza svega stoji ona slatkorečiva ovca koja je odlučila da spletkari iz ko zna kojih razloga, da li da bi se uvukla ispod repa velikom ovnu fotografu ili da bi postala važna u svom stadu, a ovčica joj je poslužila kao otirač za njene papke.
I veliki ovan fotograf se smirio, čak je ovčici i dao savete na koji način treba da prikazuje slike drugih velikih ovnova fotografa, a da se oni ne naljute. I ona je tada naučila da je lepo da pre pozajmljivanja uvek pita da li sme nešto da uzme. I ona se složila da je to baš kako treba i da nije dovoljno samo spomenuti onog koji se mnogo trudi da svima pokaže lepote livada svog zavičaja. A ovčica se ponadala da je veliki ovan fotograf naučio da pre nego što poveruje satkorečivim ovcama iz svog stada prvo proveri njihove reči da ne bi bespotrebno branio svoju čast po brvnima.
Iako je ovaj haos doprineo da svoja pisanija mora sama da pokazuje drugim stadima, ovčica se nada da će se sve srediti, jer, što bi rekle druge ovce, svakog čuda za tri dana dosta… A ako se baš i ne sredi, pa naći će se valjda i neki drugi veliki ovnovi i ovce kojima će se dopasti njena pisanija…
ŠTA JE OVČICA NAUČILA: Da ne veruje svakoj slatkorečivoj ovci koja se muva oko nje jer nije svaka iskrena i neće svaka iskreno da se divi njenom pisaniju. Došlo neko čudno vreme da ovčicama poput nje mora da bude neprijatno kad nešto dobro i kvalitetno rade, jer valjda uznemiravaju ovce mediokritete i raspiruju njihove komplekse
APEL OVČICE: Ako ima neko od vas ostalih ovaca u njenom najdražem stadu da zna španski, da joj pomogne. Ona, naime, ima želju da piše o livadama daleke Južne Amerike, pa ne ume da sroči pisma velikim argentinskim i čileanskim ovnovima fotografima i pita ih da li sme da pozajmi njihove slike, pa ako bi neko hteo da joj pomogne, bilo bi baš lepo…

Advertisements

2 thoughts on “Ovčica i njen danak neiskustvu

  1. Ovčice koje, umesto da mirno i dostojanstveno pasu jer jedino to znaju i da rade, ponekad misle da mogu glumiti neke pametnije životinje. I ne znaju da ovnovi predvodnici i ovčice koje znaju da pišu odavno znaju ko je samo ovan statista, a ko vodu nosi i ko zna da kosi.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s