Virtuelni korzo

Sigurno ste slušali priče o korzoima na kojima su se prvi put zagledali vaši roditelji. Možda ste i sami bili na nekima od njih. Ja jesam kada sam u jednom malom mestu kao devojčurak provodila leta i obrtala milione krugova oko “skvera”, kako se tamo zvalo mesto na kome je bio korzo. I nije imalo neku svrhu to obrtanje, ali važna je bila šetnja i prilika da ošacuješ momke, a i oni tebe, pa da se u nekom 56. krugu neko možda i usudi da ti priđe.
Tako je bilo nekada, danas je čuvena “štrafta” u Beogradu više postala pravac kojim se stiže do Kalemegdana, a nekadašnji korzo, danas doduše virtuelni, smestio se na velikoj čarobnoj poljani zvanoj internet, a Fejsbuk mu dođe kao jedan mali luna park na kraju grada, gde se svako dotera pa dođe da u čitavom tom šarenišu pokaže šta zna i ume. A, zamislite lepote, ne morate ni da izađete iz kuće, ni da se sredite, ni da budete mnogo raspoloženi. Dovoljno je da sednete ispred “kockastog ekrana”, uključite ga i provod može da počne. A tamo… Mili bože, čuda velikoga…
Svi nabacani na jednu gomilu, guraju se da kažu, pokažu, dokažu. Egzibicionisti, narcisi, neurotičari, psihotičari, lažljivci, kompleksaši, depresivci… svako ovde ima šta da istakne, ali o sebi sve najlepše. Ima i normalnih, naravno, ali oni nekako brzo izblede pred galerijom egzotičnih likova, koji vas, hteli ne hteli, privuku svojom neobičnom harizmom.
I nemojte da mislite da ćete tu videti samo osobe koje postoje. Videćete tu i čudo nad čudima – život u svom začetku. O da, neki od budućih roditelja će natrkečiti snimak ultrazvuka svoje buduće prinove kao profilnu sliku, što je veoma pouzdan znak da će slediti i fotografije prvog dolaska kući, pa prvo hranjenje, pa prvo kupanje, pa spavanje, pa i kad ljudima to postane dosadno, jer, realno, to svakako može da bude zanimljivo samo roditeljima, i pogotovo babama i dedama, to ne jenjava već se frenetično nastavlja i dalje, iako je na slikama dete sve ojađenije i sve manje sa osmehom jer već dobija traumu od foto – aparata koji mu ulazi u usta. To se prekida tek kad mama skine kilažu i ponovo ponosno stane pred kameru, pa nadoknađuje propušteno, a tek u tragovima navodi citate iz crtaća i bisere svog mezimčeta.
A i što bi mame i dalje kačile slike svoje dece kad je jednostavnije otvoriti mu zaseban profil. Kad počneš da lunjaš kroz zapetljane “raskrsnice” ovog virtuelnog korzoa, možeš da naiđeš na svakakve patologije. Na primer profil devojčice koja ujutru još ustaje da ide u obdanište, ali se uveče slika kako posle kupanja crnim lakom lakira nokte na nogama, a vlažna kosa joj umotana u peškir. Ono što je neiživljenim mamama oduševljavajuće, za pedofile je raj. Pa izvol’te.
Doduše, ima i onih koje su se zavetovale da sliku svog mezimčeta neće ni po koju cenu obelodaniti u javnosti, kao da je, u najmanju ruku, direktni naslednik Bila Gejtsa, pa mu preti otmica. Otud se mame na egzotičnim destinacijama često slikaju sa drškama od kolica.
Kad malo poodrastu i uđu u pubertet toj deci, već naviknutoj na poziranja, neminovan je selfi u kupatilu + napućena usta + isturene grudi sa cca dva para čarapa u malom grudnjaku. Mada, možda ja i nisam u toku, od današnjeg koncentrata u hrani, čarape i nisu toliko neophodne. Kakogod, važno je skinuti se u šorts, minjak, bretele, kupaći kostim, sve do donjeg veša sa infantilnim dezenima. Da, da, to je ta večita ženska dilema da li je bolje biti dete ili žena, ali koja se brzo razrešava kad se rašire oči na Soraju, Staniju, Cecu, Karleušu i ostale silikonke i u uši uđu mudri saveti, koji ponekad postaju i naslovi fotografija i životni lajtmotivi: “Nisam više mala mamina princeza, ne dam nikom da me zeza”.
A šta za to vreme rade mama i tata? Pa ništa bitno. Oni se uglavnom trude da prikažu koliko je njihova porodica velika, kako se na njihovim slavljima dobro ždere, kako je pun sto kad se oko njega okupi čitava plemenska zajednica. A pandan tome su one slike na kojima svi ustanu pa se zbiju, ne bi li svi stali u kadar, a ako fotografu pobegne ruka, još može da pokaže i da svi ti picnuti i utegnuti likovi, kao i stariji primerci sa ‘ladnim trajnama, stoje u čarapama, logično, izuveni.
O svadbama da ne pričamo. E tu se mogu sresti neverovatne kreacije, uz obavezno pravilo: što deblja, to tešnja i kraća haljina, ali i šminkerski poduhvati, gde pripadnice ženskog pola izgledaju kao da senku nanose prstom ili se, ne daj bože, mažu voštanim bojicama, uz nezaobilazne neočupane obrve i nausnice koje se pomaljaju ispod tečnog pudera. Muškarci su listom razdrljeni i zajapureni od alkohola koji su sroljali u sebe, jer na kraju krajeva, i došli su da se opuste. Ali ni to nije problem jer se ispod svake takve slike ređaju komentari unedogled i oduševljavanje lepotom dama i prirodnošću gospode.
Pa onda idu važni životni događaji, od venčanja, gde se kači po 500 slika, koje niko živ ni ne pogleda jer se smori vec posle desete, kupovine stana i kola, koje svi srdačno čestitaju, a zlobno se pitaju odakle im pare, rođendana, na kojima su svake godine svi sve više oronuli i pijaniji za još po jednu flašu, pa čak do udesa automobila, koji uznemireni vozači, u dangubljenju dok ne dođe saobraćajna policija, uredno slikaju i stavljaju na fejs.
A kad prođe par godinica bračnog života, nekadašnja mlada obično napravi zajednički profil sa mužićem jer lepo je slušala matičarku, a i popa, da sad sve treba da bude zajedničko. E to već zahteva i zajedničke slike, na kojima se obično prikazuje naskakivanje na bračnog druga. Njihov broj je obično proporcionalan dozi sumnjičavosti u vernost dragog, ali privid srećnog života se mora održati pošto – poto. Doduše, on napukne kao olupana vaza kad duboko iz podsvesti izbije ideja da se zalepi petparačka sličica poput naslovnih strana ljubavnih vikend romana sa mudrostima nobelovaca, u kojoj se skriva nezadovoljstvo u toplom porodičnom gnezdu ili, još gore, pretnje, npr. “To sto ćutim ne znači da ništa ne vidim”. Šta, sestro, vidiš kad ste srećni kao Bred Pit i Anđelina Džoli? Malo si izgleda prezupčila…
Ali srećne ženice te zajedničke bračne profile najčešće i prave da bi svakoj koja im nije po volji u startu namenile šut kartu, da ona odmah shvati da tu nema šta da traži. Ne samo što je tako prikazana sveta zajednica u svom punom sjaju, nego se ona tako i čuva od uljeza. Jednim udarcem dve muve. Ali… ponekad ni to nije dovoljno. E onda je vreme za lažne profile. Dobro, da ne grešim dušu, oni se prave i da bi se špijunirali bivši i budući, ali nekako je nesvakidašnji doživljaj izvući iz malog mozga neki Diznijev ili fiktivni lik iz čuvenog filma ili serije ili prosto izmisliti osobu kakva bi dotične zapravo volele da budu i hrabro krenuti u iskopavanje prljavog veša suparnica ili potencijalne konkurencije.
Ali, kad dođe toplo leto, tenzije popuste. Većina se sjuri na more, pa je vreme za nadmetanje da se vidi ko ima i ko može. Oni koji idu u smeštaj tipa “kućica za psa” naravno da to ne prikazuju, o tome se ćuti. A i nije ni bitno jer se više ističe to da momci i devojke tada kreću u lov na letnju ljubav, a žene i muževi u lov na malo mira i odmora dok im podmladak u većini slučajeva obično prekrešti na plaži tražeći da uđe u vodu ili da dobije sve što se u naletima prodaje na plaži.
E tada se kači neograničen broj slika i kreće takmičenje ko je na što ekskluzivnijoj destinaciji. I opet se svi dive, koliko zategnutim telima, koja su brižljivo pripremana po teretanama, aerobicima, zumbama i pilatesima da bi se što uspešnije valjala po pesku, toliko i stokilašicama koje kipe iz kupaćih kostima po principu:”Baš me briga, ja sam sebi lepa”.
A kad propadnu sva zajednička letovanja i zimovanja, sve godišnjice braka proslavljene grandiozno po kafanama sa bližom i širom familijom, grande amore i najdivnija bračna zajednica na planeti, supružnici se brzometno nađu na fotografijama u novim brakovima, obavezno sa partnerima koji liče na one prethodne, jedino što su u pitanju modeli novije proizvodnje, pa kreće tuča oko nesrećne dece koja ostaju kao podsetnik na njihove dane sreće. Pa se nadmeću ko će im više toga kupiti i obezbediti, od kreveta u obliku dvorca Uspavane lepotice, firmirane garderobe, najnovijih modela patika, pa sve do lubenica u januaru, čime i deca sama počinju da uviđaju da mogu da se okoriste maminim i tatinim rastankom, pa traže sve više i više, a znaju i da će dobijati sve dok se kao mali majmuni budu slikali i pokazivali šta su ih sve novo i sumanuto roditelji naučili i koji im je većeg plišanog medveda kupio.
Ali, da ne bude da su samo žene te koje orgijaju po virtuelnom korzou, reč – dve i o muškarcima. Ako muško ima svoj profil i ako mu iza njega kao u klopci ne stoji žena, što se vidi po broju slika sa naskakivanjem (jer muškarci nikada sami ne stavljaju takve slike, ma koliko bili zaljubljeni u svoje bolje polovine) i neograničenom broju fotografija sa njenom rodbinom, kao da je dotični ispao iz doma za nezbrinutu decu, onda se on obično hvali svojim dostignućima na polju posla, hobijima, pogotovo ako se bavi nekim patriotskim delatnostima, i automobilima. Ako ga drma kriza sednjih godina, onda će se baciti na sportove u kojima se i u pozno doba nada igranju u Ligi šampiona, pokazivaće pare, devojke koje navodno prevrće i fotografije iz teretane, na kojima je asimetrija tela obično signal da je i mozak zakržljao, pa možemo videti ramena veličine trokrilnog šifonjera i u isto vreme noge kao rukohvate u autobusu.
A kad muškarci, ama baš svih uzrasta, nemaju šta da pokažu, onda kreću fazoni samo njima smešni, pesme najpopularnijih stranih grupa sa Jutjuba, iako se u bezbednoj samoći svoje kuće obično sluša Južni vetar, slike u fensi izdanju, statusi u kojima kao da pate od shizofrenih cepanja, danas jedno, sutra drugo, da se opipa puls prijatelja, da se vidi ko će da skoči u vodu i vatru i dokaže da je pravi frend i bratu brat i da lajk, a možda i komentar pun divljenja. Ako sve to izostane, sledi polagana depresija što uvažavanja nema dovoljno, a ono je važno jer održava ego na ivici da ne skoči u provaliju. Ma da, i žene imaju sličan problem jer lajk je važan, lajk je ”mama”, samo što one umeju to da sakriju i svoj bes fino da kanališu, a uvek im dobro dođe pms da svoje komplekse skriju iza njega
A onda izađeš napolje, pa ih sretneš na ulici. Bledilo bez tena fotošopa, kosa za još dva pranja, celulita tone, a muškarci… O, pa oni izgledaju isto, ali ni traga od onog vrcavo inteligentnog i mačo stava. Pobeći ce glavom bez obzira, ne bi li ih slučajno neko raskrinkao kao fensi švaleraše sa Fejsbuka.
Ali nije sve ovo najgore što čoveku može da se desi. Najgore je da postanete kao oni, da budete, što bi rekli u onom domaćem filmu, “nesrećnici u zlu vremenu”, koji nikako da pobegnu od onoga što jesu i da postanu ono što nisu. Pa kad već ne možete da ih razumete, onda im se bar od srca nasmejte.
P.S. Pošto ću zbog ovog teksta izgubiti cca 40 Fejsbuk prijatelja, u svoju odbranu imam da kažem da sam u pljuvačini potkačila i sebe. Ako je za neku utehu… 