Hejteri na grupnoj terapiji

group

…Budi me neki zvuk. Rano je, nije još vreme za ustajanje. Ah, kako me mrzi da ustanem i proverim šta se to dešava.
Dolazim u dnevnu sobu i na stolu stoji video – kaseta. Na njoj papirić s mojim imenom. Šta ću sa video – kasetom, pitam se ja. Kad ispod televizora stoji video – rekorder. Bože, ko li ga je tu stavio? Otkad ga nisam videla. Pa kad je već tu, daj da vidim šta je na ovoj kaseti.
Počinje snimak. Neki ljudi sede na stolicama ukrug. Ispred njih neki čovek meni okrenut leđima, ne vidim mu lice. A oni oko njega. Ju, kad malo bolje pogledam, pa ja znam sve ove ljude! Ju, vidi ti njih! Neke bogami odavno nisam videla, a neke viđam i sad. Bože, šta li oni u ovako čudnom sastavu ovde rade?
Neki sede mirno i pričaju sa osobom pored sebe, a neki gledaju u pod. Ovaj što ga ne vidim ih stišava i obraća im se.
– Dobar dan vam želim. Danas smo se okupili u malo većem broju, pa da ne bi dužili, jer svi znamo zašto smo ovde, predlažem da odmah počnemo da bi svi stigli da kažu šta žele. Da li neko hoće prvi nešto da kaže?
– Hoću ja – javlja se prva do njega. – Ja sam oduvek bila predvodnik u svemu pa ću i danas ovde. Pošto smo se svi okupili da bi razgovarali o osobi koja nas je sve strašno razočarala, a nekoga i ozbiljno naljutila, predlažem da joj ni ime ne spominjemo jer ćemo sebi tako samo bespotrebno dizati pritisak. Najbolje da kažemo šta imamo protiv nje i šta nam je sve uradila, pa da nam bude lakše.
Žamor odobravanja.
– Evo, na primer, ja nju znam od detinjstva. Bila mi je drugarica, ali lažna. Poveravala sam joj se, ali je ona to zloupotrebila. Zamislite, vračala mi je da načisto propadnem! Zbog toga ni fakultet nisam završila. Jedva sam se otrgla od nje. Posle sam ja postala veoma uspešna, ali tek kad sam sve vradžbine uspela da skinem. Al’ zamislite, u poslednje vreme počnem opet da je viđam! To me mnogo uznemirilo! Pre neki dan je vidim iz kola i to me toliko iznerviralo da sam namerno prošla tik pored nje. Bar da je malo prepadnem pa da vidi kako je to kad neko tvoj život drži u svojim rukama…
– Da, da – javlja se sledeća. – To sa vradžbinama mnogo toga objašnjava, sad vidim šta je meni tek uradila! I meni je bila drugarica, naravno, lažna. Mislila sam da je iskrena kada smo se onako super družile. A ona je u stvari baš neiskrena. Zamislite, naljutila se na mene što sam se smuvala sa njenim dečkom! A nije joj to u stvari ni bio dečko. On nju uopšte nije ni voleo nego je ona ludovala za njim, a njega baš bilo briga. Pa što da ne budem sa njim kad smo nas dvoje srodne duše? Ona mu je posle svašta rekla, a ne znam stvarno što. Rekla mu je i za mene svašta. Jeste da meni nije rekla ništa, ali ja sam iz solidarnosti odlučila da prestanem da je poznajem. Ko je ona da staje na put našoj sreći?
Opet žamor. Neki odobravaju, neki se mršte. Čovek okrenut leđima ih stišava.
– Ma, vi ste budale! – javlja se sledeća. – Ja nju nisam zarezivala ni kad smo bile klinke. Uvek mi je nekako bila odvratna. Sva nešto metiljava, sa onim velikim očima, kojima te gleda kao debil. I nikako mi nije bilo jasno zašto i drugi to ne vide i druže se sa njom. Uživala sam da je nešto zeznem pa da se ona sva izgubi, pokupi se i ode! E to je baš bilo super! Jedno vreme smo se kao nešto i družile, baš kad je ludovala za tim što si ga ti sad pomenula – obraća se prethodnoj. – Samo je kukumavčila zbog njega. Fuj! I dosadna bila sa tim njenim pričama oko škole. Ma mene to nije zanimalo, ja sam tada napustila školu i počela da radim na pijaci. Ko će da sluša tu budalu kad u životu ima toliko zanimljivijih stvari? Jednostavno sam prestala da je poznajem, mnogo me iritirala samo kad je vidim. Trebalo je da je udariš kolima, a ne samo da priđeš blizu – reče onoj prvoj.
– Mislim da nasilje nije rešenje – oglasi se čovek okrenut leđima.. – Pogotovo ako nekome ugrožava život.
– Ja se slažem – oglasi se nova. – Ja sam na nju bila mnogo ljuta, ali sam se odljutila. Bile smo super drugarice, ali me na kraju razočarala. Kad sam slavila jedan rođendan, napravila sam veliku žurku i pozvala mnogo ljudi. Ona je trebalo da pazi da sve bude kako treba jer sam se ja napila. Sutradan sam otkrila da mi je pola stvari pokradeno. Mnogo me je naljutilo što ona nije održala reč da će sve držati pod kontrolom. Tvrdila je da je pokušala da me obavesti da su se neki likovi zaključali u sobu na spratu i izbacivali stvari kroz prozor, ali ja se toga ne sećam. Prestala sam da se družim s njom, ali sam se odljutila. Jeste da je bila uz mene kad sam bila u najvećim sranjima, ali nije ona to radila zbog mene kao mene, ona bi to uradila za svakoga, nisam bitna ja.
– Istina – reče prvo muško koje se oglasilo. – Ona je strašno dvolična i pretvara se da je pravi prijatelj. Meni je tvrdila da naše prijateljstvo ništa neće moći da ugrozi, a onda se promenila. Odjednom mi je samo okrenula leđa. Ja stvarno ne znam što. Kad sam je posle nekog vremena upitao šta joj je, osula je paljbu na mene. Rekla je da je nekoliko puta pokušavala da razgovara sa mnom i kaže mi da je moje ponašanje postalo loše i da više nisam pravi drug, ali ja se toga sećam kao kroz maglu, imao sam druga posla i nisam imao vremena da pričam sa njom. Kasnije, kada sam imao malo više vremena, izgledalo mi je da se nešto naljutila kada sam joj otvoreno rekao da su joj roditelji mnogo dosadni i dave me kad dođem kod nje. Ne znam što bi se naljutila? I za društvo sam joj rekao da su sve debili i seljaci. Što? Pa ja sam iskren. Ljudi stalno pričaju da vole istinu, a u stvari lažu. Družio bih se ja opet sa njom, ali njoj izgleda mnogo smeta to što sam direktan. Reče mi tada da ranije nisam bio takav. Jebiga, ljudi sazre, nema šta drugo. To sam ja…
– To si dobro rekao – reče drugo muško. – Mi smo se baš družili i ona je za mene bila carica. Onda nas je život nekako razdvojio, pa kad smo se poslednji put sreli, vidim je sa mužem, a tu i moja žena. Kažu nam da su kupili veliki stan. Moja žena je upita šta će njima veliki stan kad nemaju decu. Ona joj odgovori: a šta će tebi tolika glava, kad u njoj nemaš ništa? I posle toga vidim ona ljuta na nas. Šta ima ona da bude ljuta kad je ona moju ženu uvredila, a ova je lepo pitala? Svašta…
– Jao, nemoj samo o deci da načinjete temu – javi se sledeća ženica, doduše vuče i na muško. – Ja sam joj jednom kad sam bila kod nje kući rekla da je iskompleksirana što sam ja trudna, a ona nije. Uh, baš se naljutila! Rekla mi je da je samo moja trudnoća sprečava da mi ne kaže šta stvarno misli, ali da će to ostaviti za vreme kad se budem porodila. Svašta! Napustila sam njenu kuću, a ona se uvredila! Ej, pa šta ima ona da se vređa, a ja joj rekla istinu?! I to još tako trudnici da kaže?! Da me uznemirava u blagoslovenom stanju?! Ma, da, da, nije ona skroz normalna…
– Ne, ne – javlja se sledeća i zazuzima profesionalni stav, poput čoveka okrenutog leđima. – Nije ona nenormalna, ona je samo sebična i samoživa. Ona gleda samo sebe, a druge koristi kad joj nešto nije potaman. Ja sam bila uz nju kad joj je bilo najteže, a kad je bilo najteže meni, ona mi je okrenula leđa. Pa šta što sam malo ispala iz koloseka i spletkarila između nje i njenih najbližih? Pa zar to da mi zameri u trenutku kad mi je bilo teško? Pa šta što sam malo popustila sa živcima, pa sam je podsećala na njene loše trenutke da bi moja nesreća izgledala manja? Da je bila prava drugarica, razumela bi…
– Ona je najgora osoba koju znam, to da vam odmah kažem – javi se novo muško. – I ja sam bio uz nju kad je bilo gusto, a kako je ona to meni vratila? Nikako! Počela je da me ignoriše, postao sam joj dosadan! Ej, ja, koji sam najzanimljiviji čovek na svetu! Pa šta ako sam tražio pažnju? Pa šta ako sam se ljutio ako pažnju nisam dobijao? Šta, da nisam možda postao naporan? Pa kakva je to drugarica ako ja mogu da joj budem naporan? Vidim je ponekad na ulici. Idem tako za njom, a ona ni da se osvrne, ni da pomisli možda da sam i ja tu negde. I onako, digne glavu kao da je oslobodila Beograd. Sad kao nešto piskara, pa misli da je u’vatila boga za onu stvar… Slepica…
– Jao, jeste! – zagraktaše mnogi, čak i neki koji su dosad ćutali. – Piše tu nešto, kenja, a umišlja da to nešto valja. Ma, daj, bre, nema ona pojma! Pet i po ljudi pročitalo i ona odmah digla nos! I sigurno je pljuju nego ona to odmah izbriše!
– A što umišlja kad ide ulicom! E, da! To, to kaži!- svi će uglas. – I kači neke slike, a svima je jasno da koristi fotošop. Ma gde ona onako da izgleda! Ma, haj’te ljudi, nemojte da ste smešni!
– E, a kako se tek uobrazila kad je diplomirala! – viču neki. – Da, i odmah nas s visoka gleda, kao da smo joj mi ispod nivoa. I samo ćuti ili filozofira! I sad je kao važna. Pih, čudna mi čuda, ima fakultet!
– Pa, ja da hoću, sad bih taj fakultet mogla da završim! – viče najgrlatija. To bre samo da se knjige čitaju, nema šta da se uči. Jak mi fakultet!
– Šta vi njoj u stvari zamerate? – oglasi se čovek okrenut leđima.
– Što se promenila! Što nas ignoriše! Što nam više na da da joj priđemo! Što nam ne da da se ponašamo kako hoćemo! Što je više ne prepoznajemo!!! – viču svi histerično uglas.
– A vi što sedite skroz pozadi? Šta joj vi zamerate?- upita čovek jednu ženicu koja sedi van kruga, skroz kod zida.
– A, pa ja je ni ne poznajem – reče ona pomalo smušeno. – Al’ čim ovoliko ljudi misli da je ona loša, pa to i ne može biti drugo nego istina…
… Zvoni mi telefon. Vreme je za ustajanje. Ah, kako neobičan san mi se upravo prekinuo. Prisećam se… Uh, kakva gomila priča i razgnevljenih lica. Prosto da se čovek zapita je li to bila java ili san…

P.S. Likovi i događaji su izmišljeni. Ako se neko prepozna, trebalo bi da se zapita zašto se prepoznao… 🙂

Advertisements

12 thoughts on “Hejteri na grupnoj terapiji

  1. Nikad ne leži na pun stomak. 🙂 inače, uvek se u tekstu prepoznaju oni na koje ni ne pomisliš i uvek se osećaju prozvani one kojima nikad neke reči ne bi uputila, a kad ciljaš baš na neku grupu… oni kao da ni čitali nisu, a kamoli da pomisle da bi oni mogli biti povod… 🙂

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s