Trešnja

cherry-730299_960_720Pre mnogo godina, u ono vreme kada je svet uzimao predah između dva velika rata, na jednoj padini nadomak grada zasađena je trešnja. Zasadio je seljak čije su se njive pružale sve do podnožja brda iza koga se lenjo valjao Dunav. Kad zapeče sunce tokom vrelih letnjih dana, da i on ima gde da se skrije, a ne više iza arnjeva svojih kola.
I trešnja je rasla, u početku stidljivo, pa vremenom, kad se koren pustio duboko u zemlju, sve više se razgranavala. U proleće bi zapupela sa prvim suncem koje se onako sjajno svakog jutra rađalo iza brda, da bi se rascvetala u hiljade belih cvetova, čije bi latice raznosio vetar kao da se usred proleća na sve strane razaspe sneg. A kad nabuja, rađala je crvene trešnje, slatke kao med.
Seljak, sada već ostario od godina teškog rada, i dalje je dolazio na svoje njive i gledao kako sinovi brinu o pšenici koja se talasala kao zlatno more i kukuruzima koji bi se u vrelo leto raspukli u svom zelenom omotaču sa priljubljenom svilom, koja se rasipala zajedno sa klipovima. Sedeo bi tako pod gustim lišćem trešnje i sećao se dana kada je zasadio i koliko je već godina prošlo kako na jesen otresa sa sebe svoje žuto lišće i zima u kojima svoje grane, još crnje pod belinom snega, pruža ka sivom nebu.
Sledećeg proleća, taman kad je mlado lišće trešnje počelo da zeleni, preleteli su je prvi avioni. Zatutnjala je zemlja, u daljini se čula potmula jeka. Počeo je rat. Seljak je umro, a sinovi su dolazili na svoje njive sa sve većom brigom na licu. Jednog dana ih više nije bilo. Njive su počele da zarastaju u korov, a zemlja se stvrdnula.
A trešnja je rasla, rasipala svoje bele cvetove, listala i bujala iako je oko nje sve umiralo. Priroda je okretala svoj krug bez obzira na patnje i stradanja. I opet je nebo bilo modro, i sunce se rađalo iza brda i zalazilo u svim bojama zlata i purpura.
A onda se jedne jeseni završio rat. Odahnula je zemlja od tutnjanja i teških tenkova i kamiona od kojih je zemlja ostajala razrovana. I ljudi su sve češće prolazili pored trešnje, kao da su želeli da pokažu da je sada sve drugačije i da i sami okreću svetla lica ka nebu i suncu, kao i ona svoje bujne grane.
A onda su se jednog jutra na poljanama zaraslim u visoku travu pojavili neki ljudi u odelima i sa ozbiljnim licima. Nešto su pregledali i dogovarali se. A trešnja je tiho treperila na vetru, kao da zna da se opet nešto sprema, ali želi da ostane neprimetna i tako sačuva svoju sudbinu.
Kada su se oko nje pojavile velike mašine, bageri i buldožeri koji su kopali zemlju i prenosili je na razne strane, trešnja se sva prekrila prašinom. Sve se pretvorilo u jedno veliko gradilište. Svuda su se uzdizali visoki kranovi i čula tutnjava velikih mešalica za beton. Dizalo se novo naselje, a trešnja, nekada davno posađena nadomak grada, sada je stajala na njegovom rubu, kao da prkosi novom vremenu i čuva dah onog starog, dah mira i spokoja.
I preživela je. Ostala je kao deo velikog parka na samom kraju novog dela grada. Iza nje su se pružale poljane, koje su tek kao daleki eho podsećale na one davne dane kada se zlatila pšenica i žuteli kukuruzi. Sada su oko nje vijugale betonske staze, a uz njihov rub rasla je zelena trava prošarana poljskim cvećem i korovom koji je svoje seme čuvao ispod zemlje i nanovo izbijao ispod kamena.
I onda su počeli da dolaze neki novi ljudi koji su živeli u crvenim zgradama velikog naselja i sede ispod trešnje. Donosili su svoje stoličice na rasklapanje i šarenu ćebad i vrele letnje dane provodili u njenom hladu. U svojim korpama donosili su voće i pod njenim gustim krošnjama osećali povetarac od koga je treperilo lišće, slušali cvrkut ptica i gledali deliće modrog neba i sunce kako provlači svoje sjajne zrake i pčele kako beže od vetra. I uživali u mirisu trave i toplog leta.
I deca su oko nje trčala i pela se na njene grane. A ona kao da ih je sa toplinom primala u svoje čvornovato naručje. Njihove nožice kao da su prijale njenim toplim jakim granama dok su se propinjali i brali kao krv rumene trešnje. I kad su na onim nižim i jakim napravili malu kućicu od šiblja, doduše slabašnu, ali uz ciku i vesele glasove i radosna lica od pomisli da će tu nići prava mala koliba. I kad su se ispod nje uz graju sankali po debelom snežnom pokrivaču. I kad su ispod nje po šuštavom žutom lišću bebe pravile svoje prve korake. I nikad nije bilo lepše. Ni kad je stari seljak s ljubavlju gledao kako raste drvo koje je sam posadio.
I stara trešnja se razgalila i sve lepše u visinu i širinu propinjala svoje grane i rađala najcrvenije trešnje kakve nikada do tada nije imala. Ali onda su jednog jutra opet došli neki ljudi sa čudnim instrumentima, kao nekada. Geometri su opet počeli nešto da premeravaju.
Deca su ih ljubopitljivo gledala i pitala se šta to rade, kao da nešto fotografišu, ali bez foto – aparata. Zapitkivali su ih, ali oni su se samo smeškali i ćutali. Samo je jedan hteo da kaže da će tu opet nešto da se gradi. I deca su se radovala, ali niko nije znao da za staru trešnju više nema spasa.
Posekli su je jedno rano jutro kada su došli sa velikim mašinama i kamionima, bagerima i buldožerima. Ogradili su se velikim metalnim pločama i ona je samo nestala. Niko nije video ni kada ni gde su je odneli. Virili su kroz ogradu, ali unutra se sve pretvorilo u jednu veliku rupu, po kojoj su radnici užurbano postavljali velike gvozdene mreže. Nicala je nova zrada. Tek tada su shvatili da više nema ni njihove trešnje, ni trave pod njenim stablom, ni vijugavih staza, ni padine za sankanje, ni grana za penjanje.
Posle godinu dana na njenom mestu izdigla se velika žuta zgrada. Drugima je bila lepa, ali deca je nisu volela. I nikada nisu mogla da zaborave šta je sve nestalo da bi ona nastala. I nikada nisu mogli da se naviknu na nju. Ni na ljude koji su se u nju uselili. I znali su duboko u sebi da oni nisu ništa krivi, ali sedeli bi tako, gledali je i osećali da ne mogu da im oproste staru trešnju. A sa njom i njihovo završeno detinjstvo. I život koji uvek nekako uzme ono što se najviše voli…

sakura-720720_960_720

Advertisements

One thought on “Trešnja

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s