Marijine pitalice

 

questions or decision making concept

Moja draga fb prijateljica Marija napravila je novu igricu sa zanimljivim pitanjima, i ja sam je, logično, odmah prihvatila jer mislim da nema većeg fana ovakve vrste igrarija od mene! Prema tome, vežite se, polećemo!

1. Da li si dobila ime po nekome?
Da, po prijateljici moje mame. Mama je mnogo volela i oduvek govorila da kad izgovori ime Jelena, nekako joj je sve lepo. Činjenica da nas je mnogo Jelena pokazuje da su mnoge mame isto mislile 🙂

2. Kada si plakala poslednji put?
Pre dva dana. Uključila sam se u “projekat” Jelene Pantić koji se zove “Izazov radosti” i svakoga dana se dobije po jedan zadatak. Prvog dana je trebalo pustiti pesmu koja nam je baš draga i napisati na papiru sve srećne trenutke iz života koji nam padnu na pamet. Postojao je i savet da ako zaplačemo, ne prekidamo sa suzama jer su one neophodne da bi se put radosti raščistio, pa je bilo ronzanja unedogled. Lepo je setiti se divnih trenutaka, pa i pustiti suzu, što da ne.

3. Da li imaš decu?
Ne, ali imam muža koga sam toliko razmazila da se ponekad osećam kao da sam majka troje maloletne dece. 🙂

4. Da si neka druga osoba, da li bi bila prijatelje sebi?
O, da. Volela bih da imam prijatelja kao što sam ja jer za one koji to zaslužuju spremna sam čuda da napravim. 🙂

5. Da li imaš grižu savesti?
Veoma, i to mnogo više nego što bi trebalo. Dala sam sebi zadatak da malo sjašem sa sopstvene grbače i radim na tome.

6. Da li voliš rukopise?
Volim, i one starinske, ali i moderne, pogotovo ako su uredni i lepi, onda baš uživam da posmatram kako neko ume svako slovo divno da oblikuje.

7. Koji je tvoj omiljeni slatkiš?
Sladoled od čokolade i voća, mada obožavam i gurabije, koje moja mama baš odavno nije pravila.

8. Šta prvo primetiš na ljudima?
Oči. Po pogledu i načinu na koji osoba posmatra svet oko sebe odmah vidim hoćemo li biti “kompatibilni” ili ne.

9. Koje su boje tvoje oči?
Maslinasto zelene. Da sam išla u vojsku, bila bih najlepši vojnik jer bi mi se oči slagale sa uniformom. 🙂

10. Omiljena serija?
“Poaro” jer obožavam period tridesetih godina prošlog veka, a i tako je smirujuća uprkos ubistvima koja se razrešavaju.

11. Leto ili zima?
Leto bez vlage i zima sa snegom.

12. Zagrljaji ili poljupci?
Zagrljaji, ali oni koji dugo traju. Najbolje ušuškavanje pored osobe koju voliš i da u tom zagrljaju i zaspiš. Neprocenjivo. 🙂

13. Koliko si najdalje bila od kuće?
Do Italije, a ponekad mi se čini da se iz nje nisam ni vratila kući.

14. Da li imaš specijalan talenat?
Od detinjstva me bije glas da imam talenat za pisanje 🙂

15. Gde si rođena?
U Beogradu, u žuto – crvenoj zgradi u Višegradskoj, na vr’ auto – puta 🙂

16. Koji su tvoji hobiji?
Kad sam bila dete, skupljala sam salvete i razglednice. Možda su me te razglednice i dovele do toga da danas istražujem, sakupljam fotografije dalekih destinacija i objavljujem ih na svojoj grupi “Sve lepote prirode”, pa i da pišem putopise iz Srbije i okruženja na portalu “Živeti s prirodom”.

17. Da li imaš kućnog ljubimca?
Kad sam bila dete, očajnički sam želela da imam kućnog ljubimca, pa sam sa ulice stalno dovlačila mačke i pse, ali roditelji su bili neumoljivi. Ustupak su mi učinili jednog leta u bakinoj kući u Varvarinu kad su mi kupili dva mala žuta pileta, koja se, naravno, nisu sa nama vratila u Beograd. Pravog kućnog ljubimca dobila sam za jedan rođendan kad sam već bila odrasla. Bila je to kornjača Zlata, koju sam nepravilnom negom dovela do bronhitisa i prerane smrti posle nepunih godinu dana. Pošto sam ridala danima, zarekla sam se da nikada više neću imati ljubimca kome ne mogu da pružim vrhunske uslove za život.

18. Omiljeni film?
“Francuski poljubac” sa Meg Rajan, mojom omiljenom glumicom. Uvek kada ga nabodem na tv-u, taj dan je za mene praznik.

19. Koje boje ti je auto?
Crna korsa, obožavam da je gledam s prozora, liči na pravu malu negro bombonicu 🙂

20. Šta si želela da budeš kad porasteš?
Uh, svašta! Prvo vaspitačica i tada sam čuvala i vaspitavala svoje lutke, onda učiteljica, pa sam im davala zadatke i učila ih tablicu množenja, pa apotekarica, kada sam proučavala uputstva za upotrebu lekova, pa medicinska sestra, kada sam najbolju drugaricu ubola špenadlom u guzu, dajući joj injekciju, pa doktorka, kada sam lutkama davala dijagnoze koje sam našla u onim uputstvima za lekove, pa nastavnica engleskog jezika, kada sam kredom pisala po zelenom ormanu u sobi svojih roditelja. Najinteresantnije je bilo kada sam u obdaništu na pitanje šta želim da budem kad porastem, odgovorila poštar jer mi se sviđa kad ubacuje pisma u sandučiće i kad sam maštala da budem ambasadorova žena(!) jer ona ima mnogo lepe haljine i cipele(?!). Eto, to je bio trenutak kad sam bila na prekretnici da odem u starlete, ne zbog ambasadorovih saputnica nego zbog želje za skupom garderobom kao jedinim merilom vrednosti žene. Na kraju sam postala šta sam htela, profesorka srpskog jezika i književnosti, ali mislim da nikada neću raditi u školi. Sada ona ideja sa ambasadorom i ne izgleda tako loše, ali nisam se razvijala u tom pravcu, pa mi sve džaba… 🙂

Ja sam uživala u odgovorima na pitanja. Blogeri i blogerke, pridružite nam se, stvarno je zabavno!

Advertisements

5 thoughts on “Marijine pitalice

  1. Pingback: Dva u jedan :) | Dnevnik slučajne domaćice

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s