Stara 2015.

Goal For The 2015Kad sam bila klinka, svakog decembra sam u svom dnevniku pisala o prethodnoj godini, sećala se lepih i manje lepih dana, povezivala događaje i svoje želje i očekivanja i na taj način uvek nešto učila.
Dugo to nisam radila, sve dok nisam počela da pišem na svom blogu. Pa, evo još jedne godine koja se primiče svom kraju, novog sumiranja događaja, želja i mogućnosti, šta smo postigli, a na čemu je još ostalo da se poradi.
A bila je lepa ova 2015. Sećam je se po pahuljama na njenom početku, po bledim otiscima u snegu od mojih belih krznenih čizama, po suncu koje ga topi i greje stvrdnutu zemlju, smekšava je i nosi joj sokove života.
Pamtim je po prvim pupoljcima na ogolelim granama i mirisu vlažne zemlje koja se sprema za nove plodove, po sićušnim belim laticama trešnjevog cveta koje nosi vetar pre oluje, po oblacima koji se valjaju nebom i trepte od munja.
Sećam je se po najlepšem mirisu Slovenije, po svetlima Zagreba u noći, po crnim školjkama na molu u Trstu, koje su tako oštre da na njih možeš da se posečeš ako poželiš da ih otkineš i poneseš za uspomenu. Sećam je se po beskrajnom plavetnilu mora iznad Tršćanskog zaliva, po šuštanju talasa u noći u Lidu, po mirisu purpurnih bugenvilija koje blistaju na suncu Padove, po šumu Arna ispod starog veronskog mosta, po potpisima koje sam ostavila sa svojim dragim na zidu Julijine kuće.
Sećam je se po bljesku sunca na talasima sa vaporeta, po ljubavi na prvi pogled kad je Venecija izronila iz mora, po golubovima koji mi jedu iz ruke na Trgu Svetog Marka, po ljuljanju gondole i mog straha da ću se prevrnuti u vodu, po sjaju kupola crkve Santa Marija dela Salute.
Pamtim je po požaru koje sunce pravi kad zalazi nad Maljenom, po onom treperavom bolu u duši kad je pogled na kanjone među planinama toliko lep da mami suzu u oku, po kreketanju žaba ispod divčibarskih drvenih mostića. Pamtim je po rtanjskim jutarnjim maglama i umirujućem kloparanju vozova po zaječarskoj pruzi.
Pamtim je po vrelom letu i suknjici koja leprša od toplog vetra, po okrepljujućim kišama koje padaju po vrućim ramenima i hlade telo koje gori.
Po knjigama pročitanim u hladu svoje sobe, po pričama napisanim u jednom dahu, po putopisima u kojima se oživljavaju svi oni dani provedeni po padinama i obalama naše lepe Srbije.
Ali pamtim je i po sukobima, ljutnjama, pokidanim živcima oko nevažnih stvari i nebitnih ljudi, po bolnim rečima koje su više rekle o onome ko ih je izgovorio nego o onome za koga su izgovorene. Pamtim je i po spoticanju o kamenje koje su drugi postavljali na moj put, a ja učila kako da ga preskačem. Pamtim je i po tužnim i lošim stvarima koje su se dogodile kao i uvek onim ljudima koji to najmanje zaslužuju, a sve zato jer se najviše daju i sagorevaju u svojim brigama i težnjama da svima oko sebe ugode, dok na sebe najmanje misle.
I dok protiče još jedna godina u kojoj se smešalo sve što život daje i nosi sa sobom ponekad kao veseli planinski potočić, a ponekad kao reka koja razara svoje obale, pitam se, kao nekad, šta sam naučila.
Pa evo šta: da treba ugađati sebi kad god se za to ukaže prilika, da ljude treba voleti, ali uvek samo malo manje nego što zaslužuju, čisto da se uvek trude da ostanu vredni te ljubavi i da je cene, da sve treba saslušati, ali priče puštati da proteknu kroz nas kao što reka prolazi kroz branu, pa pozitivne stvari da sačuvamo i zadržimo, a negativne pustimo da oteku.
Da je zdravlje najvažnije u životu jer bez njega nemamo ništa, a sa njim sve šanse uz pomoć kojih možemo da dobijemo baš sve što želimo, da svoj mir moramo čuvati sami jer ga niko drugi neće paziti, da treba negovati samo one strahove koji nas spasavaju od loših stvari, a ne dozvoliti da nas bespotrebni sputaju.
Da putujemo kad god nam se za to ukaže prilika, da upoznajemo nova prostranstva i nove ljude jer tako oplemenjujemo svoju dušu, da nikada ne odustajemo od svojih planova i maštanja, pa čak i kad nam na tren izgledaju nedostižno.
Da uvek osluškujemo svoje srce jer je samo ljubav pravi pokretač svega. Iz nje smo rođeni i za nju se najviše vredi boriti. Bile smo u dobrim odnosima ljubav i ja ove 2015, a želja mi je da ostanemo dobre i dalje. A i vama je želim u 2016. Ma, šta samo ljubav! Želim vam ama baš sve što želim i samoj sebi, a najviše da dosegnete svaki vrh koji viri iz magle i samo je naizgled nedostižan, a zapravo samo čeka vas da ga osvojite!

naj

Advertisements

17 thoughts on “Stara 2015.

  1. Koliko sam shvatila ova protekla godina ti je bila puna lepih avantura i novih saznanja, znači donela ti je boljitak u svemu. Divno! Nek ti sledeća bude još bolja!

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s