Profesorka haosa

Nije lako biti profesor. O ne, nikako. Svako ko je samo jednom pokušao nekoga nešto da nauči suočio se sa ovim saznanjem. Ali, svako ko ima znanje, ali i talenat, može lako da zaplovi kroz te vode.
Nije lako ni postati profesor. Upišeš fakultet koji voliš i misliš to ti je sve. Ma, nikako. Biće tu onoliko napornih dana. A još ako naletiš na stvari koje ti ne leže, eto belaja.
Mene taj belaj uhvati na samom kraju. Poslednji ispit, gramatika do tančina. A naš jezik zajeban da crkneš. Pa hajde sve to strpaj u glavu, i kako ne i kako da i zašto ne i zašto da, a ponekad i da i ne. Divota! Al’ znam ja, kad sam savladala akcente, zapevajući po kući od ujutru do uveče i engleski, konverzirajući sama sa sobom danima, savladaću i svoj jezik. I uspe mi. Al’ jedan deo ne ulazi u glavu kao da su mi dali da rešim zadatak iz fizike, a ja gledam ko tele u šarena vrata.
Vidim ja neće to na dobro da izađe. Pa neću valjda na kraju da posustanem? I odlučim tako da napravim presedan u svojim principima i uzmem jedan privatan čas.
Preporuči mi drug jednu koleginicu, već diplomiranu, kao vrsnog stručnjaka za gramatiku i sintaksu. Veliki, kaže, drugar (uh, što mi je to važno!) i sve će da me nauči. A i jeftina – za jednu crvenu čuda ima da napravi. Dobro, kažem ja, šta se mora nije teško. I zakažem. Sve se lepo dogovorimo, samo mi ona na kraju reče da kad budem došla da kucam umesto da zvonim i da se ne uplašim što će da zalaje pas. Daleko bilo da se ja plašim psa. Pa, mene psi po ulici prate koliko se volimo i nema tog kog ja ne pomilujem u prolazu.
Elem, dođe i taj dan. Odem ja to popodne u radikalski kraj, unapred obaveštena da nema ni kanalizacije ni osvetljenja, pa jebem li ga, nekako ću se snaći i preživeti. A i nije velika žrtva kad si do takvog stručnjaka stigao.
Uspem ja nekako da pronađem zgradicu, prođem kroz neke budžake i nađem tražena vrata. Moram da priznam da sam stigla deset minuta ranije jer sam pošla rano, nemajući pojma koliko će mi vremena trebati za dotičnu vukojebinu. Svejedno, pokucam po dogovoru (na licu mesta otkrijem da je razlog za to jer nema zvona) i iznutra me dočeka lavež čopora.
Zabrinem se ja pomalo, al’ više jer mi niko ne otvara, a psi unutra kao da se kidaju. Jebote, šta će od mene da ostane ako me se dočepaju…? Odjednom čujem kako neko polako otključava i viri. Devojčica, iza koje psi sa iskeženim zubima pokušavaju da dođu do mene. Ja se šokiram, ali još više kad me dete pozva da uđem! Ko bre da uđe?! Nikad nisam bila sklona samoubistvu…
Ne, ne, kaže ona, to je normalno i smiriće se kuce čim uđem. A i očekuju me. Ja, idiot po prirodi, uđem u ovu suludu situaciju i dočekaju me dva iskežena psa koja skaču kao pomahnitala po celoj prostoriji i laju na mene do iznemoglosti i jedan koji drhti ispod stola. Ono jadno dete pokušava da ih odvuče u drugu sobu, u jednom trenutku pade preko nekih papuča, a ja da izvučem situaciju, njima kao cici-mici, da ih otkravim. Ma kakvi, da me iskidaju.
Stojim pored nekog stola pitajući se gde mi je profesorka i da nisam pogrešila stan. Oko mene kao da je pala bomba, mala kuhinja u koju sam s vrata ušla je u neviđenom haosu, a psi upravo cepaju neke jastuke po podu i rasipaju sitan suđer na sve strane, valjda da se isprazne.
Kad odjednom, izađe moja profesorka polugola iz kupatila, a za njom i mužić, njoj do ramena, sav isprepadan. U jebote, prekidoh ih na gomili. Bi mi žao, valjda im naišlo, pa mislili da imaju vremena, a ja ih zeznula jer sam poranila.
Pomalo nezadovoljna zbog mog prisustva (valjda sam presekla uživanje u kadi) upozna me sa psima. Neša i Aca ne vole nepoznate ljude, a Bela se od stresa što sam ušla upravo ispovraćala, reče mi jetko. Vidim ja da se malo izrigala i na moje patike, al’ gde smem da kažem, ima svi da me iskidaju na gazdaričin mig.
Šta ću, kad sam već došla, daj da odradimo taj čas, pa da ja bežim od ove menažerije. Mužić odvede pse u drugu sobu, a ja sklonih sa stolice njenu garderobu i jedan ljubičasti brushalter i sedoh da radimo. Al’ ona bi malo da priča sa mnom, valjda hoće da se upoznamo. I sve što joj kažem, ona mi kontrira. I sve je to mnogo gore nego što se meni čini, kako ako mislim da ću lako diplomirati, varam se jer je Filološki najteži fakultet na svetu, kako je ona bila stalno ometana od strane profesora, koji su pokušavali da joj uvaljuju klipove u točkove, ali se ona, i pored toga, nadljudskim naporima podizala kao Feniks iz pepela i uvek bila najbolja, diplomirala sa najvišom ocenom i još mnogo sličnih sranja.
Vidim ja odmah s kim imam posla. Ih, pa ja sam godine provela na fakultetu i na metar umem da nanjušim hejtere koji piju krv studentkinjama sa razrogačenim očima od straha i nesigurnosti. Prošla sam i ja svoje lekcije sa takvima, nego, rekoh da radimo mi umesto da gubimo vreme.
Počesmo, al’ ona mi sve čita iz knjige umesto da mi objasni na primerima. Izvučem ja papir da vežbamo konkretno, a ona mi sve gleda pozadi rešenja i ako nešto pogrešim, ona se čudi koliko ja ništa ne znam. O sunce ti jebem seljačko, pa i sama sam mogla kući da varam i prepisujem, najbolje da me i ti zajebavaš i to za crvenu.
Natezazmo se tako čitavih 45 minuta. Pogodili smo se za sat, pa ja teram do kraja. Al’, sutra malo. Izađe mužić iz sobe, izvede Nešu i Acu, koji zauzeše položaje da me nadgledaju i poče pored nas da prži neke tako ljute kobasice da mi zasuziše oči. Vidim ja da se ovi lajavci oblizuju, pa ako im budem odlagala ručak, progutaće i mene, a i mužić ogladneo, pa mi (in)direktno daje do znanja da je vreme da se pokupim i da idem jer oni bi da jedu.
Popizdim ja tu u sebi jer mi je svaka druga opcija opasna po život, izvadim teška srca onu crvenu i predam je uz neizrečene kletve, drvlje i kamenje. Uze ona pare, svi postaše odjednom ljubazni, čak i Aca i Neša. Bela mi je ionako tokom celog časa lizala povraćku sa patika i ja izađoh u mrak, jer, sećate se, radikalski kraj bez kanalizacije i osvetljenja, a u međuvremenu palo veče.

Epilog

Kod kuće sam sama naučila ono što kod nje nisam. Položila sam ispit u narednom roku bez ikakvih problema i ubrzo diplomirala.
“Profesorka” je položila isti ispit i diplomirala posle mene, zahvaljujući čemu sam shvatila da je i ovo zbog čega sam došla znala slabije od mene.
Naučila sam da ne dolazim ranije na dogovoreni sastanak.
Ne znam da li je poradila na higijeni svog doma, ali ako budete čuli da se u našem okruženju pojavio tifus ili šuga, ja ću znati odakle je pošlo. A sad ćete znati i vi…