Agresija za doručak

agresivnost

Ustanem ja jedno jutro, lep dan, pozdravim sunce, skuvam sebi jednu šolju čaja i sednem za kompjuter. Znam, znam, greška je od ranog jutra blejati u računar, ali šta ću.
Odem tamo-‘vamo i na kraju, po običaju, završim na Fejsbuku. Gledam šta ima i na jednoj jezičkoj grupi drznem se da primetim grešku u članku novinarke časopisa koji cenim, a u kome je hvalila skromnost Jelene Đoković, koja je obišla neku siromašnu decu, a koja su je zapitala gde joj je limuNzina. Da objasnim, da ne bude nedoumica: grupa se i bavi gramatičkim i pravopisnim pravilima i pogreškama i vrvi od slika na kojima se ogleda nepismenost u svim sferama života.
Elem, to je bila moja greška dana. Frenetično mi se nakači izvesni “gospodin”, koji odluči da ceo dan posveti tome i nauči me pameti zbog drskosti da prokomentarišem novinarkin gaf. Pošli smo od toga da patim od kompleksa više vrednosti i da umišljam da sam učena više od dotične koja je napisala članak. Ja, budala, upadnem s njim u diskusiju, ne štedim reči, ali raspravu držim na višem nivou. Čačnem ga, izgleda, u žicu pitanjem zašto ga toliko pogađa moj komentar, kao da je on sam pisao taj tekst. Čova se sve više raspaljuje i kreće ozbiljno da me vređa, optužujući me da sam jezička neznalica i da nemam argumente kojim bi mu se suprotstavila.
Vidim ja da se sakuplja i “publika”, pa ima čak i navijače. Nemam pojma koji padavičari mogu da ga podržavaju jer jasno je kao dan da brani neku nepismenu rođaku, ženu, ćerku, devojku, švalerku, jebem li ga. To ga valjda osililo i što sam ja smirenija, on divlja za trojicu. Pa kad pobesne, ispljuva me na mrtvo: i da ne znam ništa o jeziku i pravopisu, i da sam tobože jezički stručnjak, a zapravo sam snob i »lingvistički ekvivalent inkvizitora«, i da time što poštujem pravopisna pravila pokazujem koliko je moje »jezičko poimanje plitko i isprazno« i na kraju, kao šlag na torti, da nisam zaslužila njegovo poštovanje!
Preporučim ja lepo “gospodinu” da malo izađe napolje i prošeta i da će mu baš prijati, jer, sve mislim, ovog čoveka promaja propisno opalila u glavu. Tu prekinem dalje mlaćenje prazne slame, ogorčena na samu sebe što sam dozvolila da me neka spodoba uz bombastične izraze, koji su valjda neki njegov način da se dokaže, nagrdi kao najveću glupaču društvenih mreža.
I nije ova priča toliko ni važna, koliko model ponašanja koji sve više uzima maha. I, pitam se ja posle, gledajući se u ogledalo: šta si, nesrećnice, danas naučila?

1. Da više ne smeš da izraziš svoje mišljenje, a da ne budeš izvređan.Ne dao ti Bog da se nekome suprotstaviš. Odma’ ima da vidiš kako iskače vena na čelu, odma’ dranje i niski udarci. Traže argumente, a ni sami ih nemaju. Ako kažeš da si nešto video, traže fotografije, datum i vreme televizijskih emisija i novinskih izdanja. Ako kažeš da si čuo, odmah te proglase za gluvaća, spletkaroša i lažova. I odma’ ti se prilepljuju etikete da si uskih shvatanja, da si ograničen, pun predrasuda i uštogljeni puritanac.

2. Da više ne postoji zdrava diskusija, čak ni sa nekim ko se prerušava u intelektualca. Muka mi je kad mi se život pretvori u skupštinsku raspravu, gde se bacaju replike pune nepoznatih reči i izraza, u kojima neki ne znaju ni gde bi trebalo da ih upotrebe. Muka mi je od primitivizma i očajničkog skrivanja istog. Muka mi je od kukanja da nemaju oni koji imaju najviše i onih koji izmišljaju sopstvene nesreće, ne bi li njih manipulatorski bacali kao maramice nekome u lice, dok oni koji su zaista nesrećni, o tome ćute i bore se u tišini.
3. Da na svakom ćošku ima agresivnih ljudi koji samo čekaju povoljan trenutak da se na nekoga ostrve. Pogledajte samo komentare na društvenim mrežama ispod novinskih članaka. Tolika količina gneva i zlobe ništa dobro ne može da donese. Oslušnite nervozu u glasovima ljudi koji čekaju u redovima ili se voze u zagušljivim prepunim autobusima. I svuda ćete naići na po jedno bure baruta koje samo čeka da mu neko potpali fitilj, pa da se raspadne u paramparčad. Svuda gledamo i slušamo nasilje, a kao borimo se protiv njega. I danas je moderno biti agresivan, to je kao dokaz da imaš svoje ja, pa nije na odmet ni da se potučeš. Baš tako, da si žestok, da se zna da si za poštovanje!
4. Da je danas pravi fetiš osporavati autoritet i ne poštovati pravila.Što se tiče jezika, u kome sam (tobože) stručnjak, ko zna, možda razularena gomila odluči da smanji ili poveća broj padeža? Jer ko su ti koji određuju pravila? Obična banda koja ni sama ne zna ništa, tobože stručnjaci! Trebalo bi pitati narod, pa da se za svako pravilo ide na referendum. I taj kljakavi Vuk Karadžić, crk’o dabogda, ko je njega ovlastio da pravi azbuku i zašto iz inata ne bi mešali ćirilicu i latinicu? Eto tako, jer nam se može. I uostalom, ko je pa naredio da 2 i 2 budu 4? I šta, neko ko tako misli, kao učen je? Pih, sve štreberi i poslušnici…
5. Da je danas svako ko se ponaša kulturno budala, dupelizac i peder. Jer ljudski je prdnuti i podrignuti, narodski je, a ima i šarma. I ne treba birati reči u nekoj raspravi: što živopisnije psovke, to veća inteligencija. Jebiga, narodski čovek ima maštu, pa što bi mu sekli krila. A ako baš hoćete da se uzdignete, onda udrite po potomstvu, veri i naciji. To pali, posebno ako nabrojite srpske vladare i branite srpstvo, onda vam je sve dozvoljeno.
6. Da je kao “dobar dan” prilepiti nekome dijagnozu, kao da smo svi psihijatri, pa se tako lagano frljamo depresijama, kompleksima više i niže vrednosti, psihopatijom, idiotizmom, kretenizmom i ostalim devijacijama. Jer kao što sve znamo, razumemo se i u medicinu, ponajbolje u psihijatriju, a prosto vapimo za kolektivnom terapijom.
7. Da su društvene mreže leglo izbezumljenih i isfrustriranih ljudi koji se tu najradije prazne. Pa ako ste nešto mnogo nesrećni, vara vas partner, besna su vam deca, nemate ‘leba da jedete, smeta vam ovo bez veze vreme, idite na internet, najebite se majke nekom nepoznatom, nacrtajte mu polni organ od dve tačke i znaka uzvika i to će vam rešiti ama baš sve probleme. A još ako se druga strana upeca! Hej, haj, uživancija!
8. Poslednje i najbitnije, što je i poenta ovog mog predugog teksta: pošto je kultura ponašanja pala na samo dno, svako treba da se zapita ima li svrhe ulaziti u komunikaciju. Ja sam vam dokaz da nema. Da se opet spustim na tuđ nivo, pa da me valja po svom blatu? Neka, hvala!
I samo ti, “superiorna” Srbijo, pljuj, gazi, tuci, vređaj, prozivaj, dobacuj, prostači. Neka ti kliču tvoji. Ja sam ionako uvek bila u manjini. I dogod sam tamo, znam da sam na pravom mestu…

Advertisements

22 thoughts on “Agresija za doručak

  1. Sve ovo što si navela je upravo ono zbog čega ja nikad ne ispravljam nigde nikoga po društvenim mrežama, a i van njih. Jednostavno ti ispadaš kojekakva jer je nekome eto došlo da se izdrnda na prvog ko mu naiđe, pa imam osećaj da samo sede za računarima i čitaju šta bi ih od bilo kakvog sadržaja moglo iznervirati toliko da nahrane svoj ego ponižavanjem nekoga drugog (još crnje – bez ikakvog povoda- budući da si u pravu, i videla sam to sve o čemu govoriš).
    Tako da sam rešila da poštedim sebe. Grammar nazi sam samo za sebe, a za sve ove ostale, bože moj… Prosto nije vredno trošenja energije.
    Odličan tekst, baj d vej!

    Liked by 1 person

  2. Odličan tekst! Da, da, odavno je stiglo vreme “kad fukara progovori, a pametan ućuti”! Beše li to M.Selimović? Odavno se ne pecam, a dođe mi, jer ako onima koji pate od kompleksa velike pameti oduzmemo to, kako će sebe da vole? Jadnici.

    Liked by 2 people

  3. Jeco… Ja sam za to da se treba reći svoje mišljenje… Ovde sam vešta u tim diskusijama…Kad sam raspoloženai kad imam vremena naravno..Skoro sam na jednom Hrvatskom portalu, jedan mladić Musliman i ja Srpkinja pisali protiv gomile najgrđih mrzitelja ljudi… Napali su izbeglice iz Sirije, da to sve treba ubiti, baciti bombu, to je stoka itd.. Ne sećam se više… A ja sam im pisala U mirnom tonu sa sve srculencima i smajlićima… Doduše jesam odma rekla da su svi oni budale i neljudi odma na startu…Na kraju su se svi povukli , ostao je samo jedan sa kojim sam na kraju završila sa rečenicom :Eto da smo u istom gradu ,sada bi mogli popiti kafu 😀 Sa njima moraš biti i psiholog.. To su bolesnici kojima ne trebaju argumenti..Oni ih i ne žele i ne kapiraju i ne čuju…Treba se igrati sa njihovim umom! On neštoo ozbiljnoa ti nešto skroz šašavo.. On peni a ti o ljubavi..i tako.. Cmok..odoh ❤

    Liked by 1 person

  4. Ne nerviraj se, ne možeš ništa promeniti. Nikada ne učestvujem u diskusijama na društvenim mrežama, a naročito ne sa osobama čiji identitet ne znam. U stvarnom životu argumentovano branim svoje mišljenje i stavove. Kad nema svrhe, odustajem od rasprave, ali ne i od svog stava. Dve decenije se bavim javnim poslom, pročitala sam na društvenim mrežama sve i svašta o sebi, htela sam da urlam od povređenosti i besa, ali nikada nisam reagovala. Gasila sam računar kad god sam bila u iskušenju da odgovorim. Najbolje je ignorisati. Zato, draga, pusti čudake da vode svoje ratove, a ti čuvaj svoj mir. Pozz

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s