Profesori krokodili

prof krokKad diplomiraš, to je mnogo dobar osećaj. Misliš, jadan, kako će ti se sve godine mukotrpnog učenja isplatiti, kako ćeš zaboraviti na svaku traumicu koju ti je kao suvenir prikačio svaki isfrustrirani profesor kome si ti služio kao mentalna kruška u luna parku i koji ti je čak i najlepši predmet uspešno ogadio i kako ćeš konačno moći da budeš ono što si oduvek želeo i maštao i da ćeš procvetati na poslu koji voliš. Eto, jadničak naivni. To ima samo kod Branka Kockice.
Sve ovo sam mislila i ja i kao ptica krenula da širim krila u želji za poslom o kome sam maštala još kao dete. Sutra malo. Rekoše mi da ću posao profesora srpskog jezika naći u školi samo ako su mi mama ili tata direktori, pa me dovedu kod njih da radim. Dal’ da pod stare dane tražim usvojitelje ili hraniteljsku porodicu budžovana, tek ne gubim ja nadu nego obijem pragove svake škole u okruženju i odnesem svoja dokumenta, po principu: možda me se sete. Naravno, niko ni da pomisli.
Opet ja, tvrdoglavi Ovan, ne gubim nadu. Pronađem na Fejsbuku grupu “Profesori srpskog jezika” i odlučim da se prijavim. Računam, to su moje kolege, baš sam ponosna što sam deo jednog takvog intelektualnog miljea, pa možda mi i pomognu da pronađem posao, jer ti dobri ljudi su na izvoru informacija, a kolegijalnost na prvom mestu i slična sranja, ići će mi na ruku. Uostalom, čak i ako ništa ne uradim, njihova prepiska, saveti i iskustva ostaviće me u materiji, da ne zarđam.
I tako postanem ja član grupe. I mnogo sam ponosna, pa to su svi oni koji uče decu u školi kako da vole jezik, kako da vole knjigu, kako da se lepo izražavaju, kako da ovladaju opštom kulturom. I sve čekam neke zanimljive priče, međusobne savete kako omiliti deci suvoparnu nastavu, kako ih naučiti da čitaju, vole i razumeju književna dela, kako ih motivisati da zavole gramatiku i reči i rečenice koje se u njoj rastavljaju na delove, pa nanovo sklapaju. Pa, pošto mi se vremenom očekivanja smanjuju, nadam se bar nekoj anegdoti sa časa. Džaba sve…
Umesto svega što čekam, tu su pitanja sa pravopisnim greškama (zapanjena sam jer je to kod profesora koji uče pisanju generacije i generacije NEDOPUSTIVO), pitanja iz gramatike koja se obrađuju još u mlađim razredima osnovne škole, pa jedna čak zatraži da joj neko objasni kako izgledaju pisana latinična slova!
Sporadične pozive na seminare i objave entuzijasta da je na taj dan rođen ili umro neki velikan svetske ili domaće književnosti zatrpavaju »porukama kukanja« da im se obradi neko književno delo! Da objasnim: kad se pripremate za profesora srpskog jezika i književnosti, na fakultetu imate predmet Metodika nastave. Tada učite kako se vodi čas. I nije to nešto zbrda – zdola, kako nam se činilo kad smo nekada iz klupe blejali kroz prozor. Ne, ne, čas se podeli na tri dela i u svakom segmentu profesor ispuni deo zadatka koji je sebi zadao, a cilj je da se delo obradi u potpunosti, ali i da se učenici zainteresuju i da ih profesor animira tako da im sve to bude blisko, pa ga i zapamte i, što da ne, požele da pročitaju još neko delo tog istog pisca.
E sve je to lepo u mašti, ali za to treba, bato, da se zapne, da se radi, da se bude kreativan, da se vole i ta deca i taj predmet. E, a ako nekoga sve to mrzi, on lepo ode na grupu “Profesori srpskog jezika” pa iskuka da mu neko sažvaće kako se delo sprema i svi sutra zadovoljni: profesor jer se nije mnogo umorio oko pripreme i fino izošljario, deca jer ih ovaj ne smara jer ni sam ne sme mnogo da se uvlači u detalje i sve u svemu: prošao još jedan dan, i to smo otaljali… E tako se to radi. Ali, onda ne smeš da zucneš kad vidiš da ti učenici čitaju iskasapljenu lektiru na internetu. U čemu je razlika između njih i tebe? Pa, nema je. Svi prepisujete i varate.
I tako na toj intelektualnoj grupi vlada idila koja se povremeno prekine jer, kao i uvek u životu što onima koji bi da uživaju neko nešto kvari, tako i ovde klanu “zaposlenih” krv piju “nezaposleni” profesori. Ne daj Bože da neko priupita ima li negde slobodnog mesta ili bar zamene jer mu je posao očajnički potreban. “Zaposleni” kao krdo bizona kreću na ovu naivnu i napaćenu dušicu, uznemireni sopstvenom paranojom da se pojavio još jedan koji bi im rado izmakao stolicu na kojoj sede i koju su teškom mukom ščepali. Tada kreće jedna piljarska svađa gde se zaboravljaju strane reči i izrazi i izvlače one iz Vukovih erotskih pesama. Da, da, pogotovo kad “nezaposleni” stanu u odbranu svog novog člana, pa se sazna ko se kako zaposlio, ko je potezao partijsku knjižicu, koji direktor je najveće đubre okruga, kome je oduzeto od fonda časova da bi se prebacilo na nečiju ženu, ćerku, švalerku, ko je odrtaveo i vreme mu je za penziju, zbog koga mladi ne mogu do posla pa i to utiče na natalitet, ko kvari decu jer im piše maturske radove za pare i tako potkopava mukotrpan profesorski rad u školi itd, itd.
I onda se sve to polako slegne i opet nastane žabokrečina uz kreketanje prepričanih dela i priprema za čas. Tek poneko bljesne ubacujući, ničim izazvan, pohvalu kako je lepo gledati RTS, a ne rijalitije na drugim televizijama i u njima neke mnogo čudne i ružne ljude. Svi se ćutke slažu, mada verovatno nikome nije jasno kakve to veze ima sa profesorima i nastavom, ali ćute, valjda da se ne odaju da i oni sami blenu u te čudne i ružne ljude.
Al’ ovi “nezaposleni zlikovci” ne spavaju. Kad im baš dosadi njihov “zgubidanski” život, okače im šalu skinutu sa Njuz neta da će Ivan Klajn izjednačiti upotrebu je l’ i jel’ jer ga je to nepismeni narod molio. E onda opet kreće haos dok ne shvate da je sve samo vic i da su ih “nezaposleni” nasamarili. Al’ dok ne shvate, izliju i najskrivenije misli. Neki muški profesori se toliko zapale da optuže Klajna da ne samo da nije Srbin, nego i da je “peder” koji hoće da “izjednači dupe i onu stvar”, što u principu i nije čudno jer “pederi napadaju sa svih strana”. Šta reći na ovakvu opasku jednog profesora srpskog jezika i književnosti, pedagoga i vaspitača?
Ali, takvo je danas došlo vreme. I nemojte misliti da ja sve profesore stavljam u isti koš. Ne, nikako. Sigurna sam da još uvek postoje dobri, vredni i kvalitetni, koji, kao oni nekada, još uvek mogu da budu idoli svojim učenicima, da oni zbog njih zavole neki predmet i da krenu njihovim stopama, pa jednog dana i sami postanu prosvetari. Sigurna sam da ih još uvek ima, ali oni ne gube vreme na grupi “Profesori srpskog jezika”, već čitaju, osmišljavaju i uživaju u svojim dostignućima.
Pa ne pitajte se onda zašto su deca nepismena, zašto ne vole da čitaju i zašto im roditelji uzimaju privatne profesore iz srpskog jezika. Ah, da, i zašto znaju ko je Kristijan Golubović, a ne znaju ko je Dobrica Ćosić. Ne kažem da nema krivice i u roditeljima, ali, ruku na srce, ni profesori nisu baš neke cvećke. Ni njima više ništa nije važno, sem da otkače časove sa decom koja im idu na živce, a i da sačuvaju svoje mesto koje, malo- malo, pa neki novi “nezaposleni zlikovac” hoće da im drpi. A znate kako kažu mangupi: “Mala bara, mnogo krokodila”. A u ovoj našoj bari izgleda da su nestala sva pravila…

Advertisements

8 thoughts on “Profesori krokodili

  1. Malkice (dobro, malo više) mi je muka od svega toga, posebno kada su profesori u pitanju, posebno kada je srpski jezik u pitanju. Mislim da ću svom detetu sutra, ako ga budem imala, biti gora od Hitlera po pitanju srpskog jezika i književnosti. Izumire nam jezik, zajedno sa kulturom, zajedno sa nama samima. Nikako ne mogu da se pomirim sa tim. Juče mi se drugarica zamalo šlogirala kad je videla da, zaboga, pišem ćirilicom.

    Liked by 1 person

  2. Draga Jelena, koleginice smo. Ja nikada nisam želela da radim u školi, kao profesorka srpskog jezika. Nisam ni u Fejsbuk grupi koju spominjete. Nisam se previše ni družila sa našim kolegama. Ipak, imam koleginice koje su još od prve godine studija znale gde će raditi, kao i one koje se još uvek nadaju mestu u školi. Inače, one su, kao i ja, studije upisale 1999. godine i završile ga na vreme. Poodavno beše, a život prolazi. Dok se otimaju i grabe, život prolazi. Porazno je to što ljudi ne mogu da nađu posao u struci i žive dostojanstveno, ali je još više porazno to što su guz… smestili oni koji su se samo šlepali tokom studija. Šteta. Nismo ništa bolji od generacija pre nas.

    Liked by 1 person

    • Slažem se, mnogo je onih koji nisu zaslužili da budu na tim mestima, najviše zato što svojim neznanjem upropašćavaju generacije i generacije učenika. Umesto njih bi mogli mnogo kvalitetnije da rade neki drugi ljudi, ali oni čame po pečenjarama i farbarama jer drugi posao ne mogu da nađu. A od struke su, nažalost, davno digli ruke… 😦

      Liked by 1 person

  3. Ne volim baš da komentarišem na blogovima, jer od gazde zavisi hoće li komentar biti objavljen ili ne. Međutim, ako neko pokrene jednu ozbiljnu temu i na tako ozbiljan način, red je i da čuje onu drugu stranu. Da, ja sam krokodil u toj maloj bari. Krokodil sam nešto manje od 10 godina, promenila sam jedno 3-4 bare do sada.
    Treba znati da je dobar deo nas studirao određene nauke samo zato što ih voli. Ja sam diplomirani filolog, bila sam skoro dete kada sam upisala filološki, ali bila sam sigurna šta volim. Nisam ni tada želela da radim u školi, nego prosto da studiram ono što volim. Kako sam završila u bari, jasno Vam je kada vidite ko je pre nekoliko dana dobio posao u SANU. Frizerka -starleta, a ne neki student generacije, ne čak ni osrednji student.
    Ne krivim ja državu za to. Jedan je direktor koji je primio starletu, krivim njega. Godinama učim decu da nisu samo jedan točkić u mehanizmu koji će okrenuti neko drugi, a ovaj po inerciji mora da ide u zadatom smeru. Čovek si, nisi točkić, ne pravdaj se.
    Dolazim i do bare. Koliko je ona mutna, neka Vam samo ovidetaljčići budu pred očima: 2009. Šipka i Klajn objavljuju Rečnik srpskog jezika. 2010. Izlazi novi Pravopis Matice srpske, a nekoliko meseci kasnije Prometejev Pravopis. Dva pravopisa različitih autora u dve godine? Zar Odbor za standardizaciju nije jedan? Zar ti ljudi ne sarađuju?
    Ukinuti su časovi i časovi srpskog jezika u srednjim školama. Nemojte se zavaravati, to što se Društvo za srpski jezik i književnost hvalilo da je broj časova povećan, to je u stvari bilo sprečeno još jedno smanjenje (sa 3 na 2), zahvaljujući samo jednoj ženi iz šabačke medicinske škole koja je vodila čitav rat da do toga ne dođe. Pitajte je, posvedočiće.
    Pitajte Društvo i zašto je čuveni autor Pravopisa ne razume pitanje i daje pogrešan odgovor kada ga pozovemo za konsultacije za vreme takmičenja. I kakvo je to takmičenje za decu, kad autori Pravopisa ne razumeju pitanje?
    Pitajte i organizatora Smotre za talente šta je bilo sa testovima iz srpskog jezika prošle školske godine. Zašto nisu objavljeni rezultati ni na jednom sajtu. Samo pitajte i gledajte ga u oči.
    Plan srpskog jezika za osnovnu školu sadrži u petom razredu 150 natavnih jedinica na 180 časova. Tu je sajt Ministarstva, proverite.
    Plan za srednje škole, ovaj reformisan, za gimnazije, to je plan za srpskohrvatski jezik i niko se dve godine nije potrudio ni da to “srpskohrvatski” prepravi na “srpski”, a o inovacijama da ne govorimo.
    I tako, draga koleginice, kad sledeći put naletite na gladnog krokodila, ne ulećite mu u usta. Bara je užasna, bes je sve jači. Nekada je barem voda bila sveža.

    Liked by 1 person

    • Draga Milice, ne znam zašto ste se prepoznali među krokodilima, sem ako niste u grupi “Profesori srpskog jezika” i na njoj ne prepisujete svoju pripremu za časove od vrednijih kolega. Ja sam gazdarica koja sve komentare objavljuje i vrlo rado na njih odgovara, čak i kad krokodilu “uletim u usta”. Žao mi je što se mučite, ali verovatno manje od onih koji ne mogu ni da dođu do radnog mesta i da na njemu budu nezadovoljni. I drago mi je što ste se oglasili na ovakav način jer sam upravo o toj agresivnosti i pisala. A o starletama u SANU nemam komentar, ne zato što ne smem da ga imam nego zato što ima mnogo takvih, po stručnosti njima sličnih, u školama, a to je upravo poenta mog teksta. Ako ste ga pažljivo pročitali, mogli ste da pronađete i odeljak o mojim nadanjima da još postoje kvalitetni profesori koji su svojim učenicima idoli. Ne znam zašto se tu niste pronašli, ali možda Vi znate…

      Like

      • Dobro, Vi ste na osnovu ovoga što sam Vam rekla procenili da sam ja dobar profesor (imam decu na svim takmičenjima, u toku sam sa događajima i izdanjima u Društvu, Matici, ne pričam gluposti, sama pišem sve svoje planove i pripreme ako Vam je to neko merilo kvaliteta, solidno sam pismena…), pa me sada poslušajte kao nekoga koga možda vredi slušati. Uskoro ćete dobiti posao, ipak su Vaše šanse veće nego šanse onih kolega koje imaju 2 časa nedeljno. Za 3-4 godine i ovo blato će se raščisititi, otići će u penziju svako ko treba da ode, smestiće se i ovi sa B liste, doći će red i na Vas. Ali ne ulazite u školu sa predrasudom da samo Vi i retki odabrani znate da radite, a da su ostali srećnici koji primaju plate ni za šta i oduzimaju mesto mladima i sposobnima.
        Prvo, danas je nemoguće ne raditi ništa na času. Kada biste seli za katedru i lupali gluposti, digla bi se tolika dreka u učionici da bi se o Vama pričalo nadaleko. Svi zidovi u školama danas imaju uši, nijedna Vaša greška nikome neće promaći. Svaki direktor ima nekog svog koga bi radije držao na tom mestu nego Vas, svaki kolega takođe ima sina ili ćerku koji su pri kraju fakulteta i istinski vole srpski jezik, a Vi ne znate ni čas da održite. Dakle, to otpišite, niko danas ne lenštari u učionici. Pitanje je samo koliko je ko spretan sa decom, ali ni Vi to ne možete znati za sebe dok ne budete radili bar godinu-dve.
        Drugo, niko od kolega koji traže planove i pripreme nije pao sa Marsa niti je završio srpski jezik na Singidunumu, Megtrendu ili bilo kom drugom privatnom fakultetu. Svi su oni učili o nastavnim jedinicama koje treba da predaju. To što traže pripremu je da zadovolje neki formalan zahtev, ako im direktor dolazi na čas, ili pedagog, eksterna… Poneko nije zadovljan kako je čas izgledao prošli put (daće bog da uskoro vidite kako to izgleda kad Vam “pukne” čas koji ste pripremali nekad i ceo dan i noć, pa i nekoliko dana), ili je početnik, pa ga je strah da će reći premalo ili previše. Onaj ko je spreman da vidi nešto drugo, sigurno traži bolji način, a to nikako nije loše. Mali je broj “profesora” koji stvarno nisu dostojni da nose to ime. Na grupi Profesori srpskog jezika, konkretno, to su dvoje koji moljakaju ljude za pripreme pa ih posle nude na prodaju. Sve drugo što ne zna da prepozna subjekat i predikat su ludi roditelji koji proveravaju da li je učiteljica dobro pregledala domaći zadatak njihovom detetu, pošto oni misle da su tačno uradili. Da, da, dobro ste pročitali 🙂
        Ono što sam ja nekada zamerala svojim kolegama jeste poznavanje pravopisa i tu bih se složila sa Vama pre 5 godina. Danas ne, a mislim da sam Vam u prošloj poruci objasnila zašto. Naš jezik nije važan ni onima koji ga normiraju. I kod njih može ovako i onako. Mi smo kao topovsko meso, pešadija koja zadržava branu pred učenicima insistirajući na ispravljanju grešaka u koje su oni uronjeni sa svake strane. Na TV-u, u titlovima filmova koje skidaju sa interneta, u njihovim nepismenim četovima, u novinama… Na kraju dođe Duška Klikovac na seminar Društva za srpski jezik i kaže: “Pošto se govornici zbunjuju, a i postalo je frekventno u govoru, mi predlažemo da se kaže ‘ja sam trebao’, umesto ‘trebalo je da ja…’. Koliko sam ja ocena smanjila zbog toga! Šta oni još predlažu a još nije stiglo do mene? Ko je taj ko povećava frekvenciju grešaka? Pa nepismena stoka poput Mace Diskrecije i ostalih jadnika kojima je dozvoljeno da pričaju na TV-u. I za njihovu ljubav širi se standard! A ko smo mi?
        Eto, ja toliko. Ne bih Vam više dosađivala, samo sam smatrala da moram da Vam objasnim da nisu Profesori srpskog jezika na FB toliki ludaci kako Vam to izgleda. I nisu ni Vaše kolege koje rade. Videćete to i sami uskoro, a onda se Vi javite meni sa predlogom kako da pomognemo svima nama, što ću ja svakako podržati.

        Liked by 1 person

      • Draga Milice, nisam proglasila članove grupe ludima niti sam stručna da to procenim. Ne smatram ni da su profesori koji predaju u školi ludi. Poenta mog teksta je bila da danas posao dobijaju oni koji imaju vezu, a ne oni koji bi mogli da budu kvalitetni nastavnici. Ne znam kada će se raščistiti blato, a o poslu u školi više ni ne razmišljam jer kakvo god blato ili suva zemlja bili, ja nikada neću doći do načina da se “umuvam” u školu, a ne pada mi na pamet da na to više gubim vreme jer postoje i drugi poslovi koji se mogu raditi sa Filološkim fakultetom, a u struci su. I dalje ne mogu da se složim sa pričom o pravopisu i ono o čemu ja govorim nema veze sa onima koji ga normiraju. Lično sam čula kako se na pismenom ispitu iz Srpske književnosti 20. veka (koji je na završnoj godini studiranja) skreće pažnja studentima da vode računa o pravopisu! Da li mislite da ih onda uopšte i zanima da nešto nauče? Takođe znam i one koji i fakultet završavaju preko veze, plaćaju da im se napiše diplomski rad i posao ih čeka. E takvi čekaju prepričana dela i pripreme, zbog takvih su deca “osakaćena” i zbog takvih nema mesta za dobre i kvalitetne profesore. I nemojte braniti baš sve kolege. Znate i Vi da ovo o čemu pišem postoji, kao što u svakom zanimanju postoje eksperti i amateri koji su se tu našli ko zna na koji način. I svaki poziv ima svoje dobre i loše strane, ali ako postoji ljubav, ništa nije teško. A ako nekome bilo šta smeta, pa uvek može da se okrene nečem drugom što bi ga ispunjavalo, a neka ono što ne želi ostavi onima koji bi to radili sa entuzijazmom…

        Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s