Tara – dragulj Podrinja

Zaovine Lake / Заовинско језероZapadna Srbija puna je prirodnih lepota, od nestvarno lepih predela Mokre Gore,Golije, Divčibara, Povlena,Zlatibora i Zlatara, dubokih kanjona Uvca, Lima, Trešnjice i Drine, prelepe Ovčarsko- kablarske klisure, u kojoj je Zapadna Morava izdubila svoj vijugavi put, pa sve do talasave zelene Mačve i netaknute prirode Azbukovice i Peštera. Ipak, najlepša među njima, obgrljena kanjonom Drine, priljubljena uz kremansku dolinu, Đetinju i Zlatibor, visoko se izdigla planina Tara.
Najzapadnija od svih starovlaško-raških planina, smestila se tik uz granicu sa Bosnom, od koje je deli brza, nemirna Drina, predivne zelene boje, koja svetluca pod toplim zracima sunca. I nije ona jedina koja kvasi obale ove zelene planine. Tara je izdubljena i kanjonima i klisurama Belog Rzava, Rače i Dervente, koje su svojim tokom napravile mnoge vrtače, uvale i pećine.
I kada preko Debelog brda pređete i prevoj na vencu Povlena, Jablanika i Medvednika, stižete u Bajinu Baštu, iznad koje se visoko ka nebu uspravila planina Tara.Iz daljine plavičasta, a sad sva u raznim prelivima zelene boje, sve lepša što je bliža. A ispod nje krivuda Drina.
Put vijuga ka Kaluđerskim Barama i pod toplim avgustovskim suncem priroda kao da pred jesen upija tople sunčeve zrake i već lagano žuti, spremajući se za jesen i hladne kiše. A miris svežine i četinara sve je jači.
Kaluđerske Bare su pravo mesto za odmor na Tari. Na delu planine koji se zove Ravna Tara, među vilama i brvnarama ugnezdile su se livade i polja puna perunika i gladiola. Ono što je ovde najlepše je bujna priroda i vazduh opojan od mirisa šume. Ipak, da bi se otkrila sva čar ove predivne planine, najlepše je popeti se visoko i uživati u veličanstvenom pogledu u njenim predelima, koje joj je priroda tako velikodušno podarila.
Vidikovac Crnjeskovo nalazi se na litici koja gleda na klisuru reke Rače, koja je među strmim planinskim obroncima duboko usekla svoju dolinu, Bajinu Baštu, čije su se kuće rasule uz Drinu i manastir Raču, zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka, poznatu kao najznačajniji centar srpske srednjovekovne pismenosti. Odatle se vidi i stena Krstača, čiji metalni krst blješti na letnjem suncu, a ispod nje se nalaze pećine u kojima su se skrivale manastirske knjige u nemirnim vremenima.

vidikovac crnjeskovo budikoefin
Uz Kaluđerske bare se nalazi i nemirni plavetni potok Jarevac, koji među tamnozelenim četinarima vodi do veštačkog jezera nastalog kad je sagrađena brana. Na mostiću preko jezerca vidi se sva lepota kristalno čiste vode, u kojoj se ogledaju visoke mirisne jele i borovi.

jeyero
Put nastavljamo dalje, jer se Tara prostrla po velikoj površini, a čovek ne bi mogao da odluči koji je njen deo najlepši.Zato se vraćamo pa uz veliki Perućac, nastao pregrađivanjem Drine, uz koga se uzdigla hidroelektrana Bajina Bašta, prolazimo putem, koji pored neboplavog jezera, pruža pogled na kanjon Drine koji ostavlja bez daha.Posred jezera pruža se granica između Srbije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. U njegovim modrim vodama, pored Tare, ogledaju se i obronci Javora i Zvijezde i puta kojim idemo. On nas vodi do Mitrovca.
Mitrovac na Tari se nalazi na jednom velikom zelenom proplanku oko koga se zbila gusta stoletna šuma jele, bukve i smrče. U njoj ima i divljih životinja, pa se šetnja uvek preporučuje u grupi.Ovde svežinu uvek pravi povetarac koji je stalno prisutan zbog ruže vetrova koja sa svih strana nosi opojne mirise četinara i paprati, koja proviruje iz šume. Ona se strmo spušta niz padine, tamna i puna hladovine.

tara leptir i cvet tara - planina
Livade su nešto najlepše na Mitrovcu, prepune šarenog cveća i leptira, sa slatkim mirisima divljih trava, iznad kojih na suncu lete pčele i ispuštaju ono uspavljujuće brujanje koje lagano bruji između neba i zemlje.
Ovde se nalazi i Crveni potok, koji se, kad nabuja, preliva preko crvene gline i dobija neobičnu rumenu boju. On nas vodi ka Tepih livadi, specifičnom tresetištu koje nastaje usled nagomilavanja vode koja nema gde da oteče i mahovine koja truljenjem stvara treset. Nekada se moglo hodati po njoj i osećati kako se noge ugibaju kao u mekani tepih.

zaovine vizijadanas
U blizini je i veliko jezero Zaovine, nastalo pregrađivanjem Belog Rzava.Poznato je i po tome što je u zaseoku Đurići Josif Pančić prvi put ugledao omoriku, koja je po njemu nazvana Pančićeva, četinar i živi fosil, preživeo od davnih vremena ledenog doba do današnjih dana.To mesto je obeleženo i nalazi se na brani Lazići.

panciceva_omorika_zaovine
Ipak,najveću pažnju privlače dva vidikovca, koja nas podsećaju na prirodne čari ove planinske lepotice – Banjska stena i Osluša.
Banjska stena je najlepši i najpoznatiji vidikovac na Tari. Sa njegove ograde pruža se predivan pogled na modro Perućačko jezero, kanjon Drine i Osat u Bosni, mesto poznato po majstorima graditeljima, po kojima su karakteristične brvnare na Tari dobile ime osaćanke.
Ispod same ograde nekada se nalazilo Banjsko vrelo, po kome je vidikovac i dobio ime. Ovde je voda uvek bila topla, ali je ono potopljeno prilikom izgradnje brane. Pre dva veka ovo točilo, koje je danas obraslo rastinjem, koristilo se za spuštanje i transport balvana do Drine.
Danas je to samo vidikovac, sa koga se pruža pogled koji smiruje i ispunjava. A u toplom avgustovskom danu sunce je tako sjajno, a nebo tako plavo da izgleda kao da leto nikada ne može da prestane. Ali stoletna stabla crnog bora na litici sa svojom tanjirastom krošnjom koju je oblikovao vetar podsećaju nas da ipak postoje i hladni i ledeni dani i da je priroda sve napravila baš onako kako i treba da bude.

vidikovac banjska stena slavorum
Drugi vidikovac, pomalo u senci prvog je Osluša. Sa klupice i ovde puca pogled na modro nebo i ispod njega dolinu Drine, Bosnu, Bajinu Baštu i zelene padine Povlena. Odavde i paraglajderi mogu obrnuti let i uživati u lepotama krajolika sa samog neba.

vidikovac oslusa tara-planina
Ali nije Tara samo turistički deo, sa obeleženim stazama i uređenim odmorištima i paviljonima. Njena divljina je posebno čarobna, baš zbog netaknute prirode koja diše sama za sebe, neopterećena čovekovim koracima. Zato treba krenuti dalje na zapad, ka delu planine koji se zove Crni vrh, ka granici sa Bosnom.
Preko uskog kanjona Dervente i sela Rastišta stiže se do poslednjeg carstva medveda u Srbiji, razmeđa grebena Predov krst. Najlepša tačka ovog kraja je vidikovac Bilješka stena, smešten na samoj ivici kanjona. Pogled sa njega je zastrašujuć i fascinantan i ostaje duboko urezan u sećanje. Krivina Perućačkog jezera i kanjon i klisura Drine izgledaju tako daleko na zemlji da se stiče utisak kao da onaj koji gleda, to čini sa samog neba. A tamo u daljini, u izmaglici letnjeg dana, nazire se izvorište potoka Nevelj, koji pravi kanjon Grlca, dolinu koja u kasno proleće bude sva šarena od raznobojnih božura i u krševitoj Bosni izvor Zelenog Jadra. A blizu, tik uz onoga koji gleda, stoji Pančićva omorika, tanka i vitka sred očuvane i veličanstvene prirode. Takođe, u blizini je i kućica korišćena za snimanje filma »Ptice koje ne polete«.

vidikovac biljeska stena tripmondo
Ostaje nam tako da kao sa vrha sveta gledamo ispod sebe šume bora, jasike, javora, breze i stoletnih četinara, zelene nijanse koje se strmoglavljuju niz padine do modrih pruga reke u dubini, plavetnilo beskrajnog neba sa koga blista jarko sunce i da budemo srećni što smo deo veličanstvene prirode i baš ovde, baš na ovom mestu, gde se sve stapa u neosetno treperenje sklada i mira.

P. S. Slike skinute sa interneta, i to sa sajtova: tara-planina, serbia, slavorum, tripmondo, budikoefin i vizijadanas.

predov  krs veliki stolac u magli tara-planina

Advertisements

2 thoughts on “Tara – dragulj Podrinja

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s