Svašta, ko na vašaru

ringispilDa li ste nekada bili na nekom vašaru u Srbiji? Ako niste, mnogo ste propustili. Ali ne mislim ja na onu seljanu koja se razvali od piva i prasetine ispod neke šatre u kojoj pevaljki lepe crvene na čelo dok im trubači duvaju trube u uši, pa ih posle par dana boli glava od mamurluka i pate od privremene gluvoće. Ne, ne, ja mislim na pravi vašar, veseo, šaren, na kome ne znaš gde ćeš pre da gledaš i koji se jedva čeka iduće godine.
I nije da pričam napamet, takav vašar postoji i to u jednom malom mestu na obali Morave. Varvarin je varošica u blizini Kruševca i u njemu je rođena moja majka. Njegova dva najveselija datuma u godini su 12. jul – Petrovdan i 28. avgust – Velika Gospojina. To su dani kada se u njemu održava vašar.
Vašar je oduvek u Srbiji bio prilika da se ljudi sretnu, da završe svoje poslove i zabave se, da se prikažu i dokažu, da vide i budu viđeni. Tako je bilo nekada, a bogami i sada.
Iz priča moje majke, iz vremena kada je ona bila dete, čula sam kako se nekada sve ovo svečano doživljavalo. Taj dan bio je najvažniji u godini i cela familija iz okolnih mesta uparađeno bi dolazila na vašar. Bilo je tu ne samo obavljanja posla, nego i očekivanja i nadanja da će se i neke porodične stvari uspešno završiti.
Sve se održavalo na jednoj velikoj poljani koju su zvali “čair”, što na turskom i znači livada ili polje, ispod koje se silazilo na Moravu da se rashlade i uživaju pored reke.
Iz okolnih sela stizalo je mnogo mladića i devojaka. Posebno su se one doterivale i, da se ne bi izgužvale, nosile bi svilene haljine sa sobom, preko ruku, pa se presvlačile i začešljane i namirisane, odlazile u portu crkve na igranku. Tamo je svirala muzika i igralo se kolo, očijukalo se sa momcima i čekalo da “padne ljubav”.
Roditelji su šetali sa decom, koja su željno iščekivala poneku igračku, i najčešće bi im želje i bile ispunjene jer se tog dana nekako radije nego inače drešila kesa. Sedelo bi se pred kafanom, pilo se pivo, boza, klaker i malina i gledalo ko prolazi, ko je prvi put u kolicima izveo prinovu da je prikaže, koja je devojka stasala za udaju. I taj dan bi svima bio lep i neko vreme bi se samo o njemu pričalo i mislilo.
Čak i kada je moja majka otišla na školovanje, vašar nikada nije propuštala. Bila je to prilika da vidi stare drugarice i drugove i ponovo bude na svome, da se podseti svega što voli i čini je srećnom, jer uskoro je ponovo počinjala škola. I kada se udala i dobila svoju porodicu naučila nas je da mu se radujemo i na svakom kraju leta ga dočekamo u Varvarinu.
Prvi vašar koga se sećam i dalje se održavao na čairu, s tim što se u jednom delu ove velike livade sagradila autobuska stanica. A u svom tom žamoru i gužvi izdizala se cirkuska šatra. Možda i nije bila toliko velika, ali meni maloj izgledala je ogromno. Vodili su me pozadi, gde su kavezi sa životinjama da vidim majmune, a pošto sam želela da ostanem duže nego što treba, umela sam da udarim u dreku, pa su me, ne bi li me sredili, vodili da gledam kako su visoko u ćoškovima perona stanice laste svile gnezda, a iz njih izviruju ptići.
A bilo je tu još koječega što je privlačilo svačiju pažnju. Nedaleko od cirkusa stajali su veliki i mali ringišpil, ali oni pravi, sa gvozdenim sedištima, pa kad te zavrti, a ti letiš na sve strane, pa se onda uhvatiš za nekog, pa kad te pusti, letiš još više. Maštala sam da ću tako i ja kad porastem. Bila je tu i velika balerina, koja se vrckala ukrug sa onim svojim pomalo začuđenim izrazom lica. Ali, za mene je bio rezervisan mali ringišpil sa konjima i automobilima, u kome sam uživala vrteći se ukrug. A muzika je svirala preko razglasa i sve je bilo tako očaravajuće veselo.
Pa kad siđeš sa konjića, kreneš da istražuješ dalje. Pa te čeka koka koja nosi plastična jaja, a kad ispadne, unutra nađeš prsten sa crvenim kamenčićem. Pa ga staviš na ruku i misliš da izgledaš kao sve ove devojke što se tu motaju crvenih usana i mirišu do neba.
A kad te malo izvuku iz te gužve, zaroniš u šarenilo tezgi koje su se nagurale sa obe strane ulice, pa ne znaš šta bi pre pogledao, da li onu koja ima tako divan miris kože, prepunu opanaka, tašnica, narukvica i kaiševa ili onu sa raznobojnim svilenim bombonama, našaranim liciderskim srcima, velikim okruglim lizalicama duginih boja i ušećerenim jabukama, crvenim kao krv. A s ove strane ružičasta šećerna vuna, a s one miris pečenog kukuruza, tamo sladoled na točenje, a ovamo limunada. A ti bi, kao i svako dete, sve.
Al’ ne daju ti da ne pokvariš ručak, pa te odvuku u kafanu da jedeš ćevape dok ti miris pečenih kobasica i jagnjetine koja se okreće na ražnju otvara apetit. Pa ti donesu da piješ malu koka-kolu, al’ u staklenoj flaši, ili mirindu, šta god poželiš. Pa kad tu probrljaviš, nastaviš dalje da tražiš sve što vidiš – i žvake u obliku cigareta, i sok na slamku, i šarenu svesku, i bojice, i flomastere, i lutku, i loptu. A ono sve šareno, pa širiš oči od te lepote.
I tako svake godine dok ne porasteš, pa i ti počneš da se mirišeš i lickaš i zagledaš momke, iako znaš da već sutra ideš kući jer završava se leto i počinje škola. Al’ nema veze, šta bi drugo radila da ne očijukaš? A kad odrasteš, drugačije na sve gledaš i druge te stvari vuku.
I sigurno da je svaki vašar najlepši deci, ali njegova ustreptalost i živost obuhvata svakog ko se u njemu nađe. I stvarno ti bude lepo, i ako imaš neku brigu, tog dana kao da odleprša i ostavi te malo na miru. I onda se prepustiš toj čaroliji koja te nosi kao pesma koja se odasvud čuje i osećaš se da si svoj na svome kao što nigde drugde ne možeš da budeš. I onda se osećaš sigurno i srećno. A za sutra ćemo lako, novi je dan…

liciderska-srca-mnozina

Advertisements

5 thoughts on “Svašta, ko na vašaru

  1. Lepo si sve opisala.
    Odrasla sam u blizini vašarišta u Čačku, malo se razlikuju vašari nekad i sad, ali uvek je vašar nešto posebno, nešto što se ne propušta.Bila sam i prošle i pretprošle godine na vašaru, a izgleda da ću i ove, nije da to nameštam, tako mi se samo namesti. Ne kupujem ništa, ali razgledam i divim se preduzimljivosti naših ljudi.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s