Vido – nad plavim odrom srpskih ratnika

Ako se ikada nađete na prelepom grčkom ostrvu Krfu, prepunom starih maslinjaka i mestu na kome se plavetno Jonsko more šušteći stapa sa njegovim obalama, ne smete propustiti da obiđete sve ono što predstavlja naše korene i večnu slavu.
Lutajući kroz krivudave popločane uličice Krfa, istražujući taverne i kupujući suvenire po šarenim tezgama na Spjanadi, naići ćete na jednu malu ulicu u kojoj se vijori srpska zastava. Ako ste pronašli smeštaj u kome ste okruženi strancima, poznati jezik zazvučaće kao najlepša melodija. Na tom parčetu starog grada osetićete da ste svoj na svome. A ta zgrada je muzej posvećen stradalim vojnicima u Prvom svetskom ratu, zovu je Srpska kuća i u njoj imate utisak kao da ste se načas ponovo našli kod kuće, baš kako joj ime i kaže.
Hodajući kroz prostorije zastrte tamnocrvenim baršunom kao da se vraćate čitav vek unazad. Sa zidova vas gledaju fotografije vojnika i naroda iznemoglih od povlačenja preko Albanije. Tu su i uniforme tadašnjih oficira, generala, pa i kraljevska i najviših crkvenih velikodostojnika toga doba. Puške, bombe, odlikovanja, pisma, knjige, lekovi i medicinska oprema – isečci života iz najstrašnijih godina dvadesetog veka. Na posebnom mestu srpske gusle napravljene od vojničkog šlema i slika malog jedanaesogodišnjeg dečaka, najmlađeg vojnika srpske vojske u opankama sa šajkačom na glavi. Iako je tuga ono što njaviše promiče kroz tišinu ove kuće, osećate kako vam srce treperi. Osećate ponos što ste potomak ovakvih hrabrih ljudi.
Onda poželite da vidite i mesto njihovog stradanja. Da vidite tu obalu sa koje su u dubokom plavetnilu pronašli večni mir. Brodićem na kome se čuje samo srpski brzo ćete stići od krfske luke do ostrvca Vida. Već dok se primičete preko talasa koje brod odlučno seče, vidite splet zelenila starih borova i beline kamena. Negostoljubiva priroda koja je dočekala izmučene i bolesne mlade vojnike. Nije ni čudo što ovo ostrvo Grci zovu Ostrvo zmija, ono zaista izgleda kao da na njemu samo one mogu da opstanu.
Izlazimo u maloj uvali u kojoj talasi tiho zapljuskuju stene. Kao da je i sama priroda ovde utišana i poštuje bol koji nikada ne prestaje. Stazom idemo pored obale i sve oko nas je mirno, samo zrikavci na jakom suncu puštaju zvuke sa svojih krila, a sasušene iglice i šišarke padaju sa borova. Beo kamen usijan od svetlosti i stene izlokane od slanog mora vode nas do zaliva u kome more ima tako jarko plavu boju koja se stapa sa belinom velikog mauzoleja koji se ponosno diže iznad njega.
I ne možete da na ovom mestu ne mislite o jaucima i suzama, o toliko vojnika koji su naglo prekinuli svoje mlade živote i pronašli stravičnu smrt daleko od kuće, na hladnom kamenu, ispod kišnih oblaka. Sva njihova imena zapisana su na zidovima unutar mauzoleja. Na ulazu je velika Albanska spomenica i grb Kraljevine Jugoslavije. Oni čuvaju večnu slavu stradalih srpskih mučenika.
Od mauzoleja stepenice krivudaju do obale. Na pola puta je mala terasa sa pločom u koju su uklesani stihovi “Plave grobnice” Milutina Bojića. Iznad modrog mora ona svedoči o dušama onih koji počivaju u njegovim dubinama. Ako nastavite dalje, doći ćete do same vode, tople od sunca koja šumi u tišini ovog smrću obojenog ostrva. I zamišljate te čamce koja nose tela daleko od obale, gde će pronaći svoj mir. I tužni ste, ali sa nekim čudnim bolom u sebi od koga kao da je satkano vaše srce i tu stoji oduvek, samo je sad dobio svoj pravi oblik. I znate da je to otud jer pripadate onima koji uvek daju žrtve, a vi od sebe ne možete nikada da pobegnete, čak i ako želite.
Stojite na toj obali dok more blago zapljuskuje kamen i tako neobično svetluca pod toplim sunčevim zracima. Osećate se kao hodočasnik i kao da se stapate sa dušama koje su tu, tako blizu iako su čitav vek daleko od vas. I tada spoznajete da čovek potiče od prirode, ali se u nju i vraća, bilo u zemlju, kamen ili more jer je deo nje i ona ga uvek vuče sebi. Tako je i ovde, i tela i duše zauvek spavaju na jastuku od plavih dubina…

Advertisements

4 thoughts on “Vido – nad plavim odrom srpskih ratnika

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s