Kad zapucketa gramofonska ploča

Kad u osamdesetima pritisne toplo leto, a sve vaše drugare roditelji šibnu u poneko selo, ne preostaje vam ništa drugo do da sami sebe nađete zabavu. More vas čeka tek na kraju avgusta, pa ko za baksuz sa voza silazite direktno u školsku klupu, a dotad nigde žive duše. Napolju sunce prži, pa jedino da u hladu velikog kestena gledate kako se grane otežale od lišća blago njišu pod toplim vetrom. Zavučete se tako u kuću i u svežini zamračene sobe smišljate način kako da popunite dan.
U tim momentima uvek mi je pogled zapinjao za gramofon na stočiću ispod televizora. Gledam ga tako i mislim se kad ću biti dovoljno odrasla da mi dopuste da ga sama uključim. Tada sam još uvek pomagala tati oko njega i malom četkicom presvučenom crvenim baršunom brisala prašinu sa ploča. A to prvo samostalno puštanje gramofona delovalo mi je kao ulazak u svet odraslih.
Otkad znam za sebe, stari gramofon “Travijata” stajao je na istom mestu. Ploče su se puštale u posebnim prilikama. Gledala sam tatu netremice kako ga rasklapa, razdvaja zvučnike, namešta ploče i gramofonsku iglu. I onda ono tiho pucketanje, kao da zrna prašine prskaju u tanko izdubljenim linijama i muzika počinje da plovi oko nas.
Dan u kome su mi dozvolili da ga sama otvorim bio je toliko uzbudljiv da sam preslušala sve ploče koje smo imali u kući. Osećala sam se tako važno i odraslo dok sam gramofonsku iglu pažljivo spuštala na najširi krug uglačane ploče.
U početku sam najradije slušala bajke. Legla bih na pod i zatvorenih očiju zamišljala kako je bio lep princ koji je uz tako divnu muziku plesao sa Pepeljugom na balu dok je ona lepršala oko njega u svojim staklenim cipelicama ili kako je neki drugi princ očajnički ljubio Uspavanu lepoticu ne bi je probudio iz stogodišnjeg sna. Bile su tu i pesmice sa Diznijevim likovima koje sam naučila napamet, govoreći ih uglas sa glumcima jer sam ih odslušala milion puta.
U kolekciji ploča nalazile su se i neke starije, male, sa širokim krugom na sredini mesto rupice i na njima su bile dečje pesme iz sedamdesetih. Ih, mog oduševljenja i pevanja unedogled! Sve od “Zaljubi se princ u Cicu, zaljubi se Cica u princa”, pa do “Čini mi se vekovima vuk sa ovcom nešto ima”, ali ipak meni najdraža, doduše za nešto starije, bila je “Kralj pajaca”. Kad sam iskopala veliku žutu ploču Dragana Lakovića sa lutkom Petkom na ramenu, na kojoj sa Kolibrima peva najlepše pesme, htela sam da se onesvestim. Puštala sam je dok se nije izlizala, a najlepša mi je bila poslednja “Jednog zelenog dana, jednog zelenog leta kada je bela rada odlučila da cveta”. Bila je pomalo tužna, ali meni je najviše dirala u srce.
Što sam bila starija i ploče su se smenjivale. Sa bajki sam se prešaltovala na muziku još kad mi je tata zbog “Nadaline” kupio celu ploču sa Splitskog festivala ’80. Iako pola reči nisam ni razumela, obožavala sam da pevam i igram, a slike prelepog Splita osvetljenog u noći su me opčinjavale.
Sa Splita prešla sam na Boni M i prvi put u potaji uzela mamin grudnjak sa korpicama i cipele sa visokim štiklama i pokušavala da igram u ritmu diska. Zamišljaala sam kako umesto one dve crnkinje zavodnički plešem oko pevača. I sve je bilo tako neobično i budilo u meni neku dotad nepoznatu energiju i misli.
Moje druženje sa gramofonom prekinuo je dolazak kasetofona i kaseta koje su smenile ploče. I ja sam se povinovala ovom novom trendu kada sam za rođendan dobila svoju prvu kasetu, Bajaginu “Prodavnicu tajni”. Usledile su “Ćiribiribela” Bijelog dugmeta i sve kasete Crvene jabuke, za kojom sam ludovala više nego za bilo čime. Ipak, najlepše je nekako bilo snimati one pesme koje voliš i praviti sopstvene kolekcije. A kad se u kući pojavio dvokasetaš, mojoj sreći nije bilo kraja, mogla sam da presnimavam šta god mi padne na pamet. A padalo mi je svašta. Pubertet je diktirao različite pravce i ukuse, od vrhunske muzike do najgoreg kiča i šunda, od Silvane do Nirvane, ali bukvalno. Mogli ste naći moje kasete na kojima je na strani A bio Džej, a na strani B Skorpionsi. Reko bi čovek da sam zapadala u shizofrena cepanja. Bila su valjda takva vremena.
I jeste zvuk na kasetama bio lepši, a kad su se pojavili muzički stubovi i DVD još bolji, ali ništa više nije imalo onu draž kad u vrelo letnje pre podne legneš na tepih pored zvučnika i slušaš muziku kroz koju ploviš kao kroz more predivnih tonova, a kad sve utihne, čuje se tihi šapat prašine i njeno pucketanje po sjajnoj crnoj površini. Neprocenjivo…

Advertisements

6 thoughts on “Kad zapucketa gramofonska ploča

  1. Ja nikad nisam imala gramofon, ali je postojalo jedno blago u koferu koje se otvaralo…pa 3 puta u mom životu. Magnetofon. I trake sa sličnom ovakvom muzikom i ja snimljena kako pevam. Ostalo je sve kao da si mene opisala. Nisam baš išla u krajnosti sa narodnjacima, ali sam imala kombinaciju Vivaldija i Sepulture. lepo bezbrižno vreme…

    Liked by 1 person

  2. Moj deda je imao gramofon. Svakog petka posle vrtića dolazio je po mene, prvo bi me vozao kroz grad dok mu ne ispričam kako sam provela nedelju, a kada bismo došli u stan, baka bi obično bila u kuhinji i mi bismo odlazili u njegovu sobu (koju sam ja zvala kabinet) da ne bismo smetali baki, on bi pustio ploču, seo u fotelju I pušio lulu, a ja bih ležela na zelenom kanabetu I dirigovala. Isprva sam tražila da kupi Brenu I stalno je govorio da će kupiti za sledeći susret, ali nikad nije I hvala mu na tome. 🙂 Uglavnom je puštao klasiku, ponekad džez. Danas imam diskove sa svim tim kompozicijama, I svaki put kad slušam pomislim kako nije to onaj osećaj. Fali to pucketanje, fali taj ritual vađenja ploče iz omota, pažljivo nameštanje. Aah, te uspomene! 🙂
    Divan tekst, baš me vratio u detinjstvo. 🙂

    Like

  3. Nažalost, nisam imala prilike da uživam u gramofonu u detinjsvu, nego tek kada sam upoznala dečka – današnjeg muža. I danas čuvamo ploče Pink Flojda, Metalike, Bijelog dugmeta… Neke planiram da uramim 🙂 Divna priča.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s