Žena, majka, ratnica

Ej, Saveta!
Čitam u poslednje vreme šta ti pišu ove žene, pa pomislih da i ja nešto priupitam. Nemoj da misliš da ja inače nešto kukam. Mi od Vasojevića nikada to ne radimo, mi smo ti žene ka’ ratnice, nego me nešto u poslednje vreme brine. Nemoj da misliš da ja ne znam sama da rešim svoj problem jer ja sve znam, i sve to što te te žene pitaju ja bih im isto rekla kao ti, nego možda da čujem još neko šta misli.
Muž mi nešto čudan u poslednje vreme. Nekako živnuo, ne mogu da ga prepoznam. Sve mi nešto ljubazan, pa me brine.
A nikad takav nije ranije bio. I kad sam ga upoznala bio nekako tih i samo se smejuljio. Čula sam za njega sve najbolje, da je vredan i pošten, samo da je voleo jednu opajdaru koja ga je ostavila. Kaže meni tada moja sestra: “Ovaj ti je, sele, taman sad za tebe. Da ga obrlatiš kad nije sav svoj.” A nije da ja ne bih mogla i u drugo vreme. Ja sam ti, bre, najlepša devojka u mom selu bila. Pa kad prođem, svi se za mnom okreću. I školu sam završila u Berane, i kurs za kompjutere u Podgoricu. Ih, svašta ti ja znam.
Moram da ti priznam da me malo brinula ta njegova, da se ne predomisli. Al’ kad ti ja njega uvatih, nema više da ga ispustim! A znala sam i kako ću, nijedan muškarac na to nije gadljiv!
Ne prođe ni dva meseca i ja ostadoh u drugom stanju. Odmah se verismo, kakav je red. Sprema se svadba na jesen, taman kako treba.
Došlo u Beograd celo moje selo. Eh, baš volim da im zapušim usta što su već počeli da zuckaju da mi prošla 25. pa teško da ću sad nekoga da nađem. Misle oni to njihova planina.
A svadba bila velika. Do crkve me odvez’o fijaker. Ja stavila veliki šešir na glavu, a ovi moji tek čujem: “Vidi naše Rajke u šešir! Dama, ka’ da nikad nije ovce po Komove čuvala!” Samo vi drobite, mislim se ja, svima vama hoće srce da stane što sam se udala u Beograd! A muž mi dobar i tih i sve što ja tražim on čini. Malo metiljav za moj ukus, al’ svoj pos’o vrši.
Izrađah mu troje dece. Ja, kako je i red, podižem decu, a on radi. Neću da krijem, posle ovog trećeg nikako kilažu da skinem, al’ nije ni to loše. Vole muškarci kad je žena malo jača. U stvari, jedan dan obučem ja helanke i vidim da uopšte ne izgledam tako loše. Da vidiš samo kako me merka šef u samoposluzi svaki put kad odem nešto da kupim. Ih, nisam ja još za bacanje.
A muž mi stalno nešto umoran. Mnogo radi, znam, al’ ja bih sa njim malo da popričam, a on bi samo da spava. A ja šta ću, sednem da gledam televiziju, pa sve mi se naređaju serije jedna do druge. A kad mi naleti “Budva na pjenu od mora” ja sva srećna. Najtoplije mi oko srca kad svoje čujem.
Mada, familija mi često u kuću dolazi. Imam ja rođaka po Beogradu onoliko, pa kad se skupimo, bude ponekad čak i guslanja. A kad dođu iz sela, nadonose pršute i rakije, a komovica svaku bolest leči. I muž moj, vidim voli kad se skupe kod nas, nazdravlja sa njima i samo se smeje. A oni zadovoljni, vele: pravi crnogorski zet! A što vole kad leti dođemo, pa ceo mesec u selu ostanemo! Kažem ja tada mom mužu : “E, ovo ti je život! Čist vazduh i zdrava hrana, nema to kod tebe u Srbiju!”
I deca su mi dobra, sad već i u školu idu. Jedino sam uveče malo sama jer muž rano legne pa onda odem na Fejsbuk da vidim šta mi moji kod kuće rade. A ono rodbine koliko hoćeš, pa samo kače slike.
Kad sam napravila profil, napravih jedan i za muža. On ne zna šta je to, a ja mu kažem da je to da se druži sa ljudima. On slegnu ramenima i ja počeh mesto njega da kačim naše slike i prihvatam mu prijatelje iz škole. Al’ odjednom počeše da se javljaju neke opajdare da se druže! Sve ti ja to razjurim i odma’ ga napadnem koje su mu to. On se brani, kaže to su mu drugarice iz škole. Ma, koje drugarice, mislim se ja, nema to kod mene da prođe.
Kad, eto ti jedan dan, šalju poziv da prave godišnjicu mature. Koja, sad, matura, mislim se ja. Vidim ja to na dobro neće da izađe, još će da se skupi sa onim kurvetinama, pa obrišem ja njegov profil i napravim zajednički, kako i dolikuje bračnom paru. Na njega kačim samo naše slike, kako se grlimo i ljubimo (mada više nekako ja njega grlim, kad se malo bolje zagledam), kako imamo lepu decu, pa neka svi vide kako sam srećna i kako dobar brak imam.
Al’ otad me sve nešto pecka. Sve se mislim da neće on s njima ipak da se nađe, a da ja ne znam. Jedno veče došao i bilo mu nešto crveno na ruci, kao da ga neko grebao. Ja ga odma’ napadnem, a on kaže to mu od mašine na poslu. I otada sve nekako dobar i fin, sedne uveče sa mnom da gleda televiziju, pa nekako se rasprič’o, pa hoće mene i decu da vodi gde nam se ide, pa mi stalno daje pare, a kad moji dođu, on ih sve služi, pa čak i zapeva s njima.
Pa se sve nešto pitam šta mu je. Kuku, nije valjda lud da nađe neku drugu pored mene žive? Pa nisam ja bilo ko, ja sam mu decu rodila, velika sam majka, odana žena, iz čestite kuće. I lepa sam, onako stasita, svašta znam i u društvu sam lafčina. Jeste da ne volim da radim mnogo po kući i da nisam neka kuvarica, al’ mene ni majka nije terala da radim. Bilo nas mnogo, a ja najmlađa, pa sam samo išla na livadu da pazim na ovce, da neka ne odluta. I jeste da sam malo tvrdoglava i da moja mora da bude zadnja, al’ to muškarci vole. Šta bi on hteo? Školovana sam, i engleski sam naučila na kursu za kompjutere. Jeste da su mi se neki na Fejsbuku smejali što sam nešto pogrešno napisala, al’ šta oni znaju. Ja, bre, umem da napravim da slika bude crno-bela!
Pa me stalno to muči. I jeste da bih mu ja odma’ slomila i ruke i noge, štono Ceca kaže:”Osetićeš šta je žena kad poludi”, al’ ipak da te pitam: šta misliš, dal’ me on slučajno vara?

Beograđanka Rajka

Advertisements

12 thoughts on “Žena, majka, ratnica

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s