Kako sam postala naočarac

Ako se pitate kada je optimalno vreme da vaše dete počne da se interesuje za knjige, mene bolje da ne pitate. Ja sam zabola nos u njih u najranijem detinjstvu, verovatno još u periodu koga se ni ne sećam. Doduše, viđala sam uglavnom ljude po kući kako čitaju, pa mi je to verovatno i bilo nešto sasvim prirodno.

Moglo bi se reći da sam nekako za to bila i predodređena. Znate kako je nekada na selu bolešljivo dete uvek davano u školu, a za one jake i zdrave bilo namenjeno da rmbaju pri obrađivanju zemlje i imanja, tako bi verovatno bilo i sa mnom, budući da sam stalno bila nešto šmrktava.

Kao što rekoh, prirodno mi je bilo da se uz igračke zanimam i knjigama. U početku su mi čitali unedogled, pa sam već sa četiri godine napamet naučila celu “Zmajevu riznicu” i recitovala ko velika. Ali, nije to bio kraj recitatorskim pokušajima. Kada je moja sestra morala da nauči “Otadžbinu” Đure Jakšića, toliko se puta preslišavala da sam na kraju i ja, iako nisam imala pojma o čemu govorim, ispalila: “Do tog kamena, do tog bedema, nogom ćeš stupit, možda poganom…” Svi su bili iznenađeni, naravno.

Tako sam počela da uživam u slikovnicama “Maja”, “Hajdi”, “Tom Sojer” i neizbežnoj “Ježevoj kućici”. U početku sam gledala slike, a vremenom sam poželela i da znam šta piše. Povremeno bih ponešto priupitala ukućane i na kraju naučila da čitam i ćirilicu i latinicu. Svet knjiga čekao je da u njega zaronim.

Prvu pravu knjigu pročitala sam sa šest godina. Bile su to “Uspomene jednog magarca”, koju je napisala grofica de Segir. Ostatak moje porodice bio je pomalo sumnjičav, pa su me i propitivali šta sam tu shvatila i tako to, ali kad su otkrili da ja znam šta sam pročitala, bili su vrlo ponosni na mene. Videlo se već tada kojim stopama ću krenuti.

Ubrzo posle toga zainteresovalo me je i da pišem, i slova i brojeve, pa sam osećala kao da mi je svet pod nogama. Moje spisateljske pokušaje u najranijem periodu sačuvala je i knjiga “Pinokio”, u kojoj sam “prevodila” rimske brojeve poglavlja na arapske, pa sam broj 6 napisala naopačke. Ali, i drugima je pasovalo što znam da pišem, pa sam mojoj najboljoj drugarici lako rešila problem jer se jako zaljubila u dečaka iz ulice i strašno je želela da mu napiše pismo, ali nije umela. To sam, naravno, uradila ja, kao pravi mali Sirano.

Više ništa nije moglo da me omete u beskrajnom čitanju bajki Andersena i braće Grim, a kada me je sestra, plašeći se da ne postanem neodgovorna u čitanju, ubedila da se knjiga pretvori u pepeo ako je ne pročitaš do kraja, do današnjeg dana ne mogu da ostavim nijednu nedovršenu. Iako znam da to nije tačno, i ma koliko ona bila dosadna, obavezno je privedem kraju. Uh, lažem! Postoji jedna koju nisam pročitala – “Tihi Don”. Izgubila sam se na početku treće knjige i više nisam uspevala ni likove da pohvatam. I, ako mene pitate, bolelo bi me uvo i u pepeo da se pretvori.

Elem, kad sam krenula u školu, počnem da čitam sve što mi dođe pod ruku. Nisam birala šta ću, od knjiga koje su baš za devojčice: “Hajdi”, “Tajna napuštenog vrta”, “Mama, volim te”, terala sam i do pravih muških knjiga: “Vinetu”, “Beli očnjak”, “Poslednji Mohikanac”, pa čak i “Zvezdane ratove”. Ma, čoveče,  u školi sam najviše sam pohvalnica dobila iz čitanja knjiga.

A kad sam postala član bibliotečke sekcije, mislila sam da ću se onesvestiti. Bila sam zadužena za nekoliko polica iz ruske književnosti, pa sam knjige stalno briskala i pazila da se ne pocepaju. Doduše, niko ih nije ni čitao, pa nisam ni morala da ih pazim, ali svejedno. A kad me bibliotekarka postavljala da izdajem knjige učenicima, doživljavala sam ekstazu.

Iako sam brže odrastala nego uspevala da pročitam sve te divne knjige, uživala sam u svakoj. Sa 11 godina krenem sa roditeljima na more i ponesem knjigu “Orlovi rano lete”. Međutim, tamo se tako smrtno zatreskam u konobara Hurema, koji je u našem odmaralištu iz Ugostiteljske škole u Tuzli došao na praksu, da je bilo jasno da sam tu “dečju” literaturu počela da prevazilazim. Naravno da se ništa nije dogodilo među nama jer je mogao krivično da odgovara, ali ja svejedno knjigu nisam ni takla.

Tako je došlo vreme da sa pubertetom otkrijem i “ženske” knjige. Gutala sam Mir-Jam i maštala o večnoj ljubavi. Nekako mi u to vreme tata za rođendan kupi bajke Šarla Peroa, nesvestan mojih novih interesovanja, ali su mu uskoro skrenuli pažnju da nisam ometena u razvoju, pa je siroma’ čovek prešao na Agatu Kristi. Zaintrigira mene i ta kriminalistička priča, pa se hitro bacim i na Šerloka Holmsa, a ako nekada uzmete knjigu ovog žanra iz biblioteke po kojoj je neki degenerik žvrljao sastav fudbalskog kluba Crvena zvezda iz perioda kad je osvojila Kup šampiona, to sam, nažalost, ja.

U gimnaziji su počeli da mi se šire vidici. Uživala sam u lektiri (ako izuzmemo onaj “Tihi Don”) tako da sam prosto progutala čak i sva četiri toma knjige “Vreme smrti”, a “Glembajeve” sam pročitala čak iako nisam morala. To me je, valjda, logično prosledilo na studije književnosti. Sva srećna sam uronila u to ogromno more knjiga i, iako je bilo profesora koji su zaista bili pravi degenerici,nijedan nije uspeo da ugasi moju ogromnu ljubav prema čitanju.

Bila je prava uživancija čitati Sterijine, Nušićeve, Molijerove i Šekspirove komedije, Zmajevu, Popinu, Hajneovu i Bodlerovu poeziju, Sremčeve, Glišićeve, Bokačove i Poove pripovetke, Andrićeve, Selimovićeve, Balzakove i Tolstojeve romane. Pa čak me ni najveća kreatura, profesorka svetske književnosti, zbog koje je većina devojaka izlazila sa ispita uplakana, pa čak i ja pustila suzu, nije omela da otkrijem svoju najdražu knjigu: “Zvonara Bogorodičine crkve u Parizu” Viktora Igoa.

I tako, mic po mic, diplomirala sam na “Petrijinom vencu”, ali i nastavila da plovim kroz more knjiga, ali sada slobodna da čitam ono što želim. I kad se sve ovo sabere, nije ni čudo što sam postala naočarac, da ne kažem naočarka. Mada, čujte, ne može se reći ni da nisam naočarka. U poverenju, ako pročitate ovoliko knjiga, ne gine vam da saznate i gde đavo spava…

…A child who reads will be an adult who thinks…

P.S. I sliku i poslednju rečenicu pokupila sam sa Fejsbuk grupe “Favourite 5 writers/poets?”, koju uređuje moja draga prijateljica Lea Vid

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s