Košulja s perlama na kragni

Ksenija je udobno ležala na trosedu svoje dnevne sobe i gledala  desetogodišnju ćerku kako peva pesmicu koju će izvoditi na školskoj priredbi. Razmišljala je o tome koliko je vreme brzo proletelo, kao da je još juče bila majušni zamotuljak koji je donela iz porodilišta. Bila je uglavnom zadovoljna svojim životom. Udala se za veliku ljubav iz srednje škole i dobila ćerku koju su oboje obožavali. Imali su dovoljno novca da mogu normalno da žive, a sada je muž počeo da ulaže u novi posao i nadala se da će i ona početi sa njim da radi. Planirala je da prestane sa radom u lokalnoj pekari jer je posao bio naporan. To bi joj pomoglo da skine kilograme kojih nikako nije mogla da se reši, a mirisna peciva joj u tome nikako nisu pomagala.

Na stolu se oglasio muževljev mobilni telefon. Sat vremena pre toga došao je sa puta i tuširao se u kupatilu. Posegla je za telefonom i pogledala displej. Nepoznati broj. Pritisla je dugme i sledila se pročitavši: »Pa znaš da sam samo tvoja.«…

Lena je sedela u svojoj mirisnoj bašti i zaljubljeno sanjarila na toplom suncu. Stvari su se odvijale bolje nego što se nadala. Pavle se izgleda veoma zaljubio i ona je videla da zaista više ne može bez nje. Bez prestanka joj je slao poruke u kojima je želeo da mu ona piše koliko ga voli. Ona je u tome uživala. Nikada nije mogla da veruje da će zavoleti čoveka koji nije slobodan, ali to se naprosto dogodilo. Smešila se setivši se kako se pre šest meseci srela s njegovim iznenađenim pogledom kad je shvatio da je ona mala Lena preko noći postala prelepa devojka.

Veoma brzo je otkrila da ne može više da skriva osećanja prema njemu, koja su svakim danom sve više jačala jer se on stalno trudio da bude u njenoj blizini. Dozvolila je da je poljubi kada je jedne večeri sačekao ispred kuće i od tada je osećala kao da su njih dvoje postali jedno. Verovala je u njegova osećanja kao u svoja, a on joj se jednom poverio kako više ne voli svoju ženu, da nema snage više ni da je pogleda i da mu je jedina želja da život provede sa Lenom.

Znala je Kseniju i, iako je verovala da je zaljubljen, povremeno je odlazila do njene pekare i posmatrala je. Želela je da otkrije zbog čega je Pavle više ne voli i trudila se da bude njena potpuna suprotnost. Verovala je da će ga tako zauvek dobiti za sebe.

I zaista, Pavle se sve više vezivao za nju. Lena je čak planirala i da ga poslovno poveže sa svojim ocem koji je radio u Italiji i tako ga ima blizu sebe. Govorio je da u kući više ne može da izdrži, ali ga jedino od odlaska sprečava velika ljubav koju je osećao prema ćerki. Shvatila je da će ga dobiti zauvek ako mu i ona rodi dete…

Ksenija je tiho plakala u spavaćoj sobi. Želela je da sakrije od svih koliko je povređena. Pavle je tvrdio da je poruka koju je našla greškom stigla na njegov telefon i da je dokaz za to što broj njemu nije poznat. Primetila je da je bio uznemiren kad je shvatio da je videla šta piše, ali i da je bio smiren kad je pokušao da je ubedi da je sve umislila i da nema razloga da ga sumnjiči. Želela je da mu veruje, ali je osećanje koje je steglo njeno srce kad je pročitala te užasne reči bilo i dalje jako i plašila ga se. Preispitivala je protekle dane i shvatala da ni po čemu nije primetila da se nešto dešava. Pavle je i dalje bio pažljiv prema njoj i verovala je da se vole baš kao i pre. I dalje joj je povremeno kupovao male poklone da bi je iznenadio, a nju i ćerku je voleo da povede na izlet uvek kad je imao vremena. Radio je više nego pre, ali znala je da je to cena ne bi li im bilo bolje. Sve više je sebe ubeđivala da nema razloga za brigu i da te reči treba da zaboravi. Poruke zaista mogu da stignu i na pogrešne brojeve telefona…

Mesec dana kasnije Ksenija se vraćala iz grada. Sedela je u autobusu i razmišljala kako će obradovati ćerku novom lutkom koju joj je kupila. Gledajući kroz prozor, videla je Pavlov automobil parkiran ispred jedne kuće. Pomislila je da izađe, pa da se zajedno vrate kući. Izašla je iz autobusa i taman kad je htela da pređe ulicu, videla ga je kako izlazi sa jednom mladom devojkom i ulazi u auto. Ledena jeza je počela da je obuzima, a kad je videla da je poljubio, mislila je da će se onesvestiti.

Hodala je kao da telo nije njeno, u trenu se srušio sav njen svet. Spustila je glavu da niko ne vidi suze koje su joj se slivale. Ceo život joj se vrteo pred očima, dan kada su počeli da se zabavljaju, dan kada su se venčali, dan kada mu je podarila ćerku. Nije znala šta se događa, gde je pogrešila i zašto on to radi njoj i detetu. A onda se setila poruke koju je pročitala pre mesec dana i prestravila se. Ovo nije bezazlena prevara, ovo je nešto što traje.

Te večeri kada je ćerka zaspala, saopštila mu je da ga je videla i da je vreme da prestane da je obmanjuje. Tražila je istinu potajno se plašeći da će joj reći da ih napušta. Ni sebi još nije smela da prizna da je spremna da mu oprosti ako bi odmah prekinuo da viđa devojku koja joj je kao noćna mora pritiskala grudi. Sateran u ćošak, Pavle je naposletku priznao da je u vezi sa Lenom. Plakao je i rekao da ne želi da ostavi Kseniju i dete. Govorio je da je pogrešio, da mu je u početku imponovalo što ga je devojka primetila, ali da sada nikako ne može da se otrgne od nje. Molio je suprugu da mu oprosti i pomogne da sve opet bude kao nekada. Ksenija se osećala kao da je deo nje umro kada je čula njegovo priznanje. Otišla je da spava ostavivši ga bez odgovora. Te noći nije spavala, mislila je da neće dočekati jutro, toliko je bolelo. Nije znala šta da radi…

Leni je u početku bilo neprijatno kad je čula da ih je Ksenija videla, ali je pomislila da je tako možda i najbolje. To će ga naterati da prekine sve veze i pripadne samo njoj. Pomalo se brinula jer ih nije napustio iste večeri, ali on je ubeđivao da je najbolje da ćerku postepeno privikavaju na njegov odlazak. Nalazila je utehu u tome što je upoznala Pavla sa svojim roditeljima i što je on bio zainteresovan da radi sa njenim ocem, a još više jer joj je otkrio da je svojoj majci priznao da je voli, a ona ga podržala jer nikada nije volela Kseniju. Izgledalo joj je da joj se smeši budućnost sa Pavlom i najveća želja joj je bila da ostane u drugom stanju. Mislila je da će sada, kad bude samo njen, to doći kao pravi blagoslov za njih dvoje. Jedva je čekala da se jutrom budi pored njega i nazove ga svojim…

Ksenija je danima živela kao senka. Okretala se u sopstvenom začaranom krugu i nije znala kako da iz njega izađe. Nije sebi želela da prizna, ali bilo joj je drago što je Pavle tražio da joj oprosti. To je ispunjavalo nadom da ipak ne želi da napusti porodicu i da će im se možda zauvek vratiti.

Saznala je Lenino ime i poželela da je vidi i odmeri onu koja je osvojila njenog muža. Pronašla je na Fejsbuku. Čitala je šta piše i otkrila da je proteklih meseci bila presrećna u ljubavi. Posmatrala je slike za koje je sumnjala da je slikao njen muž, a na kojima ga je ona zaljubljeno gledala. Videla je i da su bili na Kopaoniku u vreme kada je on imao navodni poslovni put. Sve to je ispunilo nekim neobičnim gnevom. Prezirala ga je, ali i volela, a nju je mrzela. Odlučila je da im se osveti i to tako što će njega vratiti, a njoj zauvek oduzeti čoveka koji joj nikada nije ni pripadao.

Rešila je da se posveti sebi, da skine kilograme, kupi novu garderobu, promeni frizuru. Da ponovo dobije samopouzdanje, da postane vesela i puna života, kakva je nekada bila. Nekada kada se Pavle zaljubio u nju. Rešila je da se bori za njega…

Lena je bila očajna. Izgledalo joj je da će joj sve što je za nju bilo izvesno, sada iskliznuti iz ruku. Pavle još nije napuštao kuću, a kad joj je rekao da je žena rešila da mu oprosti, ali mu postavila uslov da više ne može da je vidi, to je ispunilo besom. Prezirala je Kseniju misleći da se ponižava jer skuplja njegove mrvice. Pavle je plakao govoreći da ne zna šta da radi jer ga ucenjuje da neće moći da vidi ćerku ako ne pristane na njene uslove. Rekao je Leni da ne bi preživeo ako bi ga ona ostavila i da je jedino što ga održava da ne poludi jer je zatočen pored žene koju već godinama ne voli. Odlučila je da se bori za njega, a ako je potrebno, da to lično kaže i Kseniji…

Ksenijin rođendan je te godine bio najtužniji u celom njenom životu. Nije pomoglo ni što joj je ćerka napravila šarenu čestitku i kupila veliku crvenu ružu. Tog dana dobila je poruku od Lene, u kojoj je saznala da ona nikada neće pustiti Pavla, da su zajedno više od pola godine i da imaju planove u kojima za nju nema mesta. Bacila je večeru koju je spremila za muža i čekala ga da dođe kući i da se te večeri konačno razreši agonija u koju ih je uvukao.

Kad je došao, pokazala mu je Leninu poruku. Sabrano i hladno mu je saopštila da može da izabere: ili će tu devojku zauvek istisnuti iz njihovih života ili ga tog trenutka pušta da ode i da nju više nikada neće videti. Bila je spremna da mu dozvoli da viđa ćerku, ali da sa njim završi zauvek. Pavle je zaplakao, tvrdio da je Lenina poruka laž i da ne zna kako da zaustavi njeno proganjanje. Ali ona više nije verovala njegovim suzama i ostala je čvrsta. Videvši da je Ksenija ozbiljnija nego ikad u životu, uzeo je telefon, pred njom pozvao Lenu i rekao joj da je njihova veza nemoguća, da nikada neće ostaviti ženu i dete i da je najbolje da se više ne vide. Kad je spustio slušalicu, zagrlio je i rekao joj da se oseća kao nov čovek i da je voli više nego ikad…

Pola godine kasnije Ksenija je gledala kroz prozor kako pada kiša, čekajući muža da se vrati s puta u Italiju. Pogledala se u ogledalo i bila je zadovoljna svojim izgledom. Opet je bila vitka kao nekad, obučena u modernu garderobu, doterana, a svi su joj govorili da izgleda kao da je bar deset godina mlađa. Ponovo je bila srećna žena. Pavle je bio bolji nego ikad, zaljubljen do ušiju, baš kao u srednjoškolskim danima. Kupovao joj je šta god bi poželela, izvodio je u najbolje restorane. Dopadao joj se način na koji su je svi gledali, osećala je da je i on srećan što su svoju malu porodicu odbranili od iskušenja.

Te večeri je htela da ga iznenadi večerom. Obukla je novu crnu košulju sa sitnim našivenim perlama na kragni koju joj je Pavle doneo sa poslednjeg puta. Našminkala se i čekala. Konačno je mogla da se opusti i bude srećna i zadovoljna žena.

Čekajući, nešto je vuklo da sedne za kompjuter. Otišla je na Fejsbuk, na dobro poznati profil. Sa slike je gledala Lena, obučena i identičnu košulju koju je i sama nosila, ali belu, sa našivenim perlama na kragni. Iznad slike pisalo je: »Ono kada dobiješ sve«…

…The truth may hurt for a little while but a lie hurts forever…

Advertisements

3 thoughts on “Košulja s perlama na kragni

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s