Život u sopstvenom rijalitiju

Zamislite da se jedno jutro probudite i otkrijete da ste učesnik sopstvenog rijalitija. Niko vas ništa nije pitao, niste se svesno prijavili, a tu ste. Pomalo paničan osećaj, zar ne?

A sad zamislite da se uselite u zgradu u kojoj žive ljudi koji se prvi put susreću, gde niko nikog ne poznaje i ne zna šta se krije iza nepoznatog osmeha, jer svako u izlog gura najbolju robu. Može da se desi da vam, na primer, životni saputnik predloži da sa tim ljudima ne bi trebalo da komunicirate, ali vi ćete mu, prirodno, reći da je asocijalan i odmahnuti rukom. A trebalo bi da razmislite, asocijalni likovi ne ostvaruju zapažene uloge u rijalitiju.

Tako sam ja pala na prvom testu i postala deo ludila. Zato mi se ubrzo dogodilo da me stanarka sa tri i po zuba i za koju sam uvek bila u dilemi kog je pola, zaskoči na ulici sa pitanjem da li bih ja želela da budem predsednik kućnog saveta. Većina ljudi se ježi na tu funkciju, pa sam i ja, logično, odbila. Pošto je to i očekivala, ljubazno mi je saopštila da ima veze u različitim institucijama i da joj je samo potreban neko ( u prevodu, budala) ko će je na sastanku predložiti da bude predsednik. Budući pilećeg mozga, prihvatila sam. Time sam postala punopravni član rijalitija i kao nagrada su mi unapred dodeljene magareće uši.

Na sastanku stanara nije mi bilo alarmantno ni što se gospođa buduća predsednica nakarminisala i obula cipele na štiklu, pa blago podsećala na transvestita. Valjda se osećala svečano zbog svoje inauguracije, jebem li ga… Kako bilo, odradila sam svoj deo posla i svi su odahnuli, srećni što su u sopstvenoj zgradi naišli na nekoga ko se prihvatio omražene funkcije. E, tu smo se žestoko zajebali jer… šou je upravo počeo. I to onaj čiji je moto »Očekuj neočekivano«.

Smerna osoba, koja se ljubazno javljala stanarima, za nekoliko sati transformisala se u odistinskog voajera, manijaka i bezbednjaka u jednom. Krenula je još iste večeri da nas špijunira i prati, a stanari su je viđali kako im viri kroz prozor ili je nalazili ispred vrata kada su izlazili iz stanova. Danima nas je prepadala po stepenicama i zvonila nam nebrojeno puta na vrata, ali uvek na drugačiji način, ne bi li zavarala trag. A sve to pod izgovorom da je kao predsednik kućnog saveta odgovorna za sve stanare i da mora da zna sve šta se u zgradi radi.

Kad je prešla granicu i počela da upada i u stanove, mnogi, uključujući i mene su je izbacili napolje. Nije uspevala da nas uplaši ni pričama da se bavi karateom i da voli da tuče, doduše više muškarce. Ipak, niko nikome više nije otvarao vrata, a viđali smo se u ilegali, po stanovima, razmišljajući kako da se rešimo bede. O njoj su počele da kruže i urbane legende, pa su neki malo labilniji počeli da pričaju da su je viđali kako pripita ide noću sa nožem po zgradi.

Ona, međutim, nije odustajala. Svakog stanara je ponaosob dočekivala na ulaznim vratima zgrade kad su se polumrtvi vraćali sa posla i naširoko predlagala da se uvede infracrvena kamera, po mogućstvu na svakom spratu. Pretpostavljam da joj je postalo dosadno da bezuspešno čami na stepeništu, a bogami i ‘ladno jer se obično pojavljivala samo u vunenim čarapama. Ovako bi dobila zanimaciju tokom duge hladne zime, da u toplini svog doma nadgleda nesrećnike. Naravno, svi su odbili.

U nemogućnosti da zauzda stanare, okrenula se iživljavanju službenika u mesnoj zajednici, opštini i »Infostanu«. Osim što se pokazalo da je lagala da ima veze u institucijama, posle bezbrojnih poziva i zamornih priča, postala je predmet sprdnje u ovim ustanovama, a kasnije i persona non grata. Čak su joj jednom u opštini rekli da je broj telefona promenjen i da više ne zove.

Isfrustrirana, rešila je da se osveti stanarima. Prijavila je inspekciji sve one koji nisu izvršili legalizaciju stanova sa prenamenom i spiskala na sebe sav novac koji smo sakupljali u slučaju većih kvarova. Inspektorima koji su izašli na teren sve ovo je bilo smešno, ali ne i onima koji su bili na prijavama.

Tako je pala sa vlasti, a svoju ostavku teatralno je okačila na oglasnu tablu uz prilično nepismeno obrazloženje da je celu sebe dala da zgradu postavi na noge, da je zaslužna za uvođenje ulične rasvete i asfaltiranje naselja, ali da nezahvalni stanari njen rad ne umeju da cene. Na kraju je, pišući verovatno u suzama, koje smo često viđali kako kaplju po stepenicama tokom revnosnog praćenja, dodala da su je, kad je otišla u opštinu da pred službenicima podnese ostavku, svi molili da to ne čini, ali ona je ostala čvrsta.

Mi smo, kao svi loši ljudi ovog sveta, uvažili njenu smenu. Uvređena i skrhana bolom, otputovala je na nekoliko meseci da zaleči rane, a možda i da je stanari koje je prijavila ne bi linčovali.

Tako se završio poslednji zadatak našeg rijalitija. Iz njega smo izašli za nijansu mudriji, ali i sa traumicom više. Nekima je bila okidač za sopstvene neuroze, ali većina nas je izašla srećno iz malog privatnog šou programa.

Jedno smo sigurno naučili, a to savetujem i vama – pazite, nikada se ne zna kada možete da postanete deo rijalitija koji nema kraj – rasturiće vas kao tornado ako brzo ne izađete iz njega…

Advertisements

8 thoughts on “Život u sopstvenom rijalitiju

  1. Voajeri, manijaci, bezbednjaci…Da li je moguće da su svi “funkcioneri” kućnog saveta isti? Mislila sam da su takvi samo kod nas u provinciji. Mali grad, svi se znaju, a ko bolje zna detalje iz tvog života nego komšija, a još ako je predsednik KS! U zgradi gde je prosečna starost stanara oko 80 godina, muža i mene, a prevalili smo četrdesetu, smatraju decom, pa nam stalno sole pamet. Deblji kraj izvuče moj Caka, a ja uspevam da već 20 godina sa komšijama budem samo na “dobar dan”.

    Like

    • Beograd je jedna velika provincija i u njemu ćete naći najživopisnije likove sa svih strana. Svaka čast za uspeh u vezi sa samo “Dobar dan” komšijama, ja sad ponavljam razred, pa ću valjda konačno naučiti lekcije… 🙂

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s