Dok pucaju snovi

Kad na grudi sumrak tamni počne da mi sleće

i misao vrela zapali mirisno veče,

znam da tvoje srce blizu mog da zadrhti neće,

bićeš daleko dok čežnja sve jače će da me seče.

I dok uz vene zapaljen krene

dodir kog se telo sada samo seća,

duša se bori kad tih bol je prene

a žudnja je grli sve veća i veća.

I dok mi se neznano gde sudbina s tobom splela,

a duša našla tren mira na vrhu tvog ramena,

u kišnoj noći kada se sa strašću srela

i miris tvog tela ostao utkan na rubu mog pramena.

Samo ti činiš da pred tobom moj se pogled obori,

da drhtim kad osetim tvoju snažnu moć

i telo treperi, ledi se i gori

dok tvoj vreli dah miluje kroz noć.

Dok pucaju snovi k’o šareni mehuri,

moje se telo još nežnim usnama nada

i ka tebi leti, i ka tebi žuri

dok mirisna noć strasno na moje grudi pada.

Advertisements

5 thoughts on “Dok pucaju snovi

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s